У з б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о л и й ва урта м ахсус таъ ли м ва зи рл и ги мщайё хакимова семасиология


 Рахматуллаев Ш. Хомирги адабий узбек тили. —Тошкент. «Университет»



Download 2,76 Mb.
Pdf ko'rish
bet31/73
Sana07.04.2022
Hajmi2,76 Mb.
#534066
1   ...   27   28   29   30   31   32   33   34   ...   73
Bog'liq
hakimova m. semasologiya

Рахматуллаев Ш. Хомирги адабий узбек тили. —Тошкент. «Университет»,
2006, 64-бет.
45


Куплаб богланишлар хрсил кдла оладиган маънолар семантик 
бирикувчанлик нуцтаи назаридан 
эркин маънолар 
дейилади. 
Эркин маъно мантикрн бирикиш мумкин булган хрммалексемалар 
билан бирика олади. Бош маънонинг богланиши эркин булади. 
Аксарият хрлларда, нафакдт бош маъно, балки хрсила маънолар 
х,ам эркин маъно була олади. Масалан, 
тил
лексемасининг бош 
маъноси билан бирга косила маъноларининг аксарияти хдм эркин 
маъно \исобланади. 
Тил
лексемасининг «фикр ифодалаш ва узаро 
ал ока куроли булиб хизмат к^ладиган товушлар, сузлар ва 
грамматик воситалар системаси» маъноси хрсила маъно булиб
унинг богланиши эркиндир: 
тилни билмоц, тил урганмоц, она
тили, тил тарихи, тил бирликлари...
Боглик; маъноларнинг синтакгик бом ана олиш имконияти 
мантик.ийлик нук^аи назаридан эмас, балки тил имкониятлари 
билан чегараланган булади. 
Б
оепик

маъноларни рус тилшуноси 
В.Винофадов 3 турга ажратади1:
1. Ф разеологик богланган маънолар;
2. С интактик чегараланган маънолар;
3. Конструктив ш артланган маънолар.
Фразеологик богланган маънолар деб факдт муайян санокди 
сузлар куршовидагина реаллашадиган маънога айтилади. Бунда 
маъно манти^ийлик нуцтаи назаридан эмас, балки муайян 
тилнинг ички крнуниятлари асосида богланишлар хрсил к,ила 
олади. Масалан, 
м а ла
ва 
цаймоц
лексемасининг «асосий мазмуни» 
маъноси, асосан, ran лексемаси билан богланганда реаллашади: 
гапнинг магзи, гапнинг цаймот.
Туз
лексемасининг «овкрт» маъноси х^м фразеологик жихдтдан 
боглик, маъно булиб, ушбу маъно «тотмок,», «емок,», «окдамок» 
каби лексемалар куршовида реаллашади: 
туз тотмоц, т узит емок;,
т узит ок^памщ
каби. Сояиштириш учун 
туз
лексемасининг «овкщта 
маза киритиш учун солинадиган ок^ шур модда»ни ифодаловчи 
бош, эркин маъносининг куршокларини куриб угамиз: 
туз соток;,
йодли туз, йодланмаган туз, майда туз, йирик туз, намаги уткир
туз, намаги паст туз, олий наели туз
ва х,.к.
'

Download 2,76 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   27   28   29   30   31   32   33   34   ...   73




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish