У з б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о л и й ва урта м ахсус таъ ли м ва зи рл и ги мщайё хакимова семасиология



Download 2,76 Mb.
Pdf ko'rish
bet26/73
Sana07.04.2022
Hajmi2,76 Mb.
#534066
1   ...   22   23   24   25   26   27   28   29   ...   73
Bog'liq
hakimova m. semasologiya

ингенсионал
дейилади. К^иш семемасининг яна куплаб семаларини келтириш 
мумкин. Масалан, «кррёгади», «сувлар музлайди», «табиатуйкуга
38


кетади», «куёш горизонтдан анча пасаяди», «кррбобо ясалади», 
«сирпанчик^училади» каби. Семема структурасида куйирок, мавкрда 
жойлашган бу иккиламчи, чет семалар маъно ядросини ураб туради. 
Бундай иккиламчи, чет семалар йигандиси семасиологик 
тадк.икртларда импликационал терм и н и билан ат а л а д и 1. 
Импликационал семалар кучли (к,иш: уч ойдан иборат, куздан 
кейин, бахррдан олдин), кучсиз (кцш: хамма иссик; кийинади, 
кррбобо келади) булиши мумкин. Айрим холпарда импликационал 
семалар ингенсионалга номуганосиб булиши хам мумкин. Бундай 
Холат, 
асосан, оксюморонда кузатилади: 
циш оташи
(кщл : иссик), 
цор хщюрати
(крр : иссик), ёншнли дарё (дарё : аланга), 
тирик
мурда
(мурда : жонли) каби.
Импликационал, чет семалар муайян контекстларда юкрри 
мавкрга кутарилиши, интенсионалга айланиши мумкин. Бундай 
семалар тилшуносликда контексгуал семалар деб хам юритилади. 
Устозимиз барчамизнинг
онамиздир гапида 
она
лексемасининг 
семемасида чет сема \исобланган «мехрибон» семаси марказий 
мавкрни эгаллаган ва интенсионалга айланган. Асосий семалар 
эса уз навбатида конгексгга кдраб иккиламчи сема макрмига тушиб 
крлиши мумкин: 
Бу йия циш эрта келди. К,иш
лексемасининг 
семантик таркибида интенсионал сифатида мавжуд булган «1- 
декабрдан 1-мартгача давом этадиган» сема мазкур гапда 
иккиламчи семага айланган.
Семалар яна бир крича нук^аи назарлардан фаркданадилар. 
Тилшуносликда семаларнинг маъно хусусиятига кура уч хил тури 
ажрагалади: агаш семалари (идеографик, деногатив семалар), ифода 
семалари (бахр семаси, коннотатив сема), вазифа семалари 
(функционал семалар).
Денотатив семалар семема таркибидаги асосий семалар 
Хисобланиб, у бевосита денотатнинг мухим белги-хусусиятлари 
асосида ажратилади. Масалан, 
шамол
лексемаси семемасида 
ажратиладиган барча семалар деногатив семалардир: «хаю окцми», 
«ер сатхида харакатланувчи», «тез харакат кдлувчи», «овоз 
чикррувчи». Лексема маъносига таъриф денотатив семалар асосида 
берилади: «хаво ок^мининг ер сатхц буйлаб тез харакат кдлиши».

Download 2,76 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   22   23   24   25   26   27   28   29   ...   73




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish