10 — Икки карра икки — беш
145
— Кдзик,, бригадир, уз аъзоларининг сонини бил-
маса!
— Биламан! — дедим ер тепиниб. — Ун бир киши!
Кутулдимми ё фамилиясиниям айтайми?
— Нега энди? — игвогар дайратланиб елкасини учирди.
— Бригадангизда уттиз икки киши ишлайди.
Вой иблис-ей! Вой ярамас-ей! Энди тухдоат кдлиш-
га утдими!
— Хов! — дедим бугилиб. — Яна бир огиз гапир-
сангиз...
У пинагини бузмади.
— Хаммасини биламан, Кушокркон! Ме^натни сиз
Киласиз, хузурини улар куради. Раис, бош бух., экана-
мис... Булар узокда утирган „ака“ларининг огзига караб
туради. Беш миллион тонна сураса, олти миллион бе
рамиз, дейди. Гектаридан кдрк, центнердан хосил ола-
сан, деса, олтмиш центнер оламан, деб огиз купир-
тиради! Умрвда пахтазорга кирмаган одам пахтани к,а-
ёкдан билсин? Пахтакор ме^нати улимдан кдйинлигини
каёкдан билсин?! Уларга пахтакорнинг узи керакмас,
пахта керак! Булар булса уларнинг кунглини овлаб ман-
сабга эришади, орден олади. Жарак-жарак, пул ишлайди.
Ростини айтсам, игвогарнинг биттаям гапига ту-
шунмадим. „Улар“ дегани ким, „булари“ ким? Игвогар
булса хамон пашшадек гингиллаб ётибди.
— Адвол шундай кетаверса, биласизми, охири нима
булади?
— Билмайман, — дедим жоним халкумимга келиб. —
Билмайман!
У бирпас жим колди-да, кузимга тикандек к,адалиб
суради^
— Ун кун олдин бир юз саксон сум маош олдингиз,
тугрими?
Нима? Яна к,анак,а FaBFo бошламок.чи бу?
— Бултур кузда олти ярим минг сум даромад кдл-
гансиз. Бригадангиз аъзолари уртача турт минг сумдан...
Бу ёгига чидолмай крлдим. Бу кдндок, бедодлик!
Нега тущат кдтади! Утган йил якунида юз ун сум ол-
146
ганман. Бор-йуш
юз
с^м!
К,ирк уч
<#м маош олга-
иимга уч ойдан ошди.
Нимага тудмат кдлади, бу абла*!
— Йукрл! — ёк,асига куш
куллаб чанг солдим. Буй ни
чумчукдикидек ингичкагина экан-ку,
икки куллаб
бу-
I иб утирибман. Битта кулимнинг узиям
етиб ортиб
к,о-
ларкан-ку! — Хх, аблад, — дедим алам билан. — Шунча
пулим булса, аллакдчон уйланиб олардим! —
„Наргиз-
хон“га летим келди-ю, тилим бормади. — Нега тухдоат к^-
ласан, номард! Нега дакррат кдласан, одамни, игвогар!
Хушим жойига келиб, мундок, кдрасам, бечоранинг
юзи кесак булиб кетибди. Лабининг икки четидан
кукимтир сулак ок^пти. Кулимни бушатишим билан шилк;
этиб ёнбошга йикдщда. Ётган жойида оёк,-кули баравар
силкина бошлади. Утакам ёрилиб кетди. Бир бечорани
улдириб куйдим, шекилли! Югуриб бордим-у, довуздан
дуппимга сув тулдириб келиб, юзига сепдим.
Игвогар инкдллаб кузини очди.
— Сув! — деди инграб.
Чопкдллаб бориб, яна дуппимни тулатиб келдим.
У уч-турт култум ичди-да, негадир лаби титраб ил-
жайди.
— Билардим, — деди инкдллаб, — далол йигит-
лигингни билардим, ука. Радмат, Салим ака сени одам
кдлиб тарбиялаган экан.
Кдзик,, мен уни улар долатга солсам-у, бу радмат
деса. Э, ул, игвогар булмай!
Дуппимга тагин сув тулдириш учун довузга тал-
пинган эдим, орк,а томонда мотор гуриллади. Чункдйиб
утирган куйи култигим остидан кирасам, Раис буванинг
„Нива“ си чанг-тузон кутариб, шийпон олдига келиб
тухтади. Раис бува эшикни к,арсиллатиб ёпиб, тушди-
да, шийпонда худ-бехуд булиб ётган игвогарни куриб
негадир илжайди.
— Бадай, тинчликми? — деди менга к,араб.
— Билмайман! Хеч нимани билмайман! — шундай
деб хрвуз томон угирилган эдимки, унг томондаги
эшик очилганини, машинадан... Калта енгли гулдор
куйлак кийган, сочини битта кдлиб уриб оркасига таш-
147
лаб олган Наргизхон тушиб келаётганини курдим. Дуп-
пимни хрвузга улок,тириб, олдига чопиб бордим. Ший
пон томондан Раис буванинг кинояли овози келди.
— Ия, ха, урток, „ёзувчи?“ Нима гап?..
— Х еч нима...
— Рийбатчининг жазоси шу булади, Эргашип!
Наргизхон аввал шийпонда бир холатда утирган
игвогарга, кейин Раис бувага, кейин менга к;аради.
Дилимдагиларни хозир айтмасам, бошк,а кулай фур-
сат топилмаслигини билиб, тутила-тутила гап бошладим.
— Наргизхон! Биласизми?..
У хайратлангандек юзимга тикилди. Негадир к,ора-
йиб, озиб кетибди. Иши куп-да бечоранинг.
— Наргизхон... Мен... Мен сизни куп изладим, —
дедим мингиллаб. — Идорага бордим... Ун етти марта.
Уйингизга бордим. Уттиз турт марта... Тулпорим билан...
Крпагон итингиз бор экан...
У
Do'stlaringiz bilan baham: |