Турли хил тешиклар ва окимнинг тавсилоти. Суюкликнинг юпка девордаги тешикдан окиши


Суюкликларнинг тешикдан узгарувчан босимда окиши



Download 65,9 Kb.
bet3/3
Sana11.04.2022
Hajmi65,9 Kb.
#544594
1   2   3
Bog'liq
gidr16

Суюкликларнинг тешикдан узгарувчан босимда окиши.
Идишнинг тубида тешик ёки найча булиб ёндан суюкликнинг окиши хисобига камайиб боради.Натижада окиш тезлиги хам камайиб боради. Идишдаги суюкликнинг узгарувчан баландилиги H шу баландликдаги суюклик кесими юзасини S? тешикнинг юзини S0 билан белгилаймиз
Кичик вакт dt давомида идишдаги сувнинг сатхи dH га узгаради. Бу вакт ичида окиб кетган суюклик микдори идишдаги суюкликнинг камайиши Qdt га тенг, яъни



бу ерда манфий ишора суюклик камайганини билдиради.Сарфни формула билан хисобласак, у холда (54) формула куйидагича ёзилади.





Бу тенгликдан куриниб турибдики



Агар сарф коэффициенти m ни идиш бушаши давомида узгармайди десак, у холда идишнинг бушаш вакти куйидагича хисобланади.

Хулоса
Вакт давомида суюкдлик сиртида ёки идиш кесими юзи S нинг сатх H нинг узгаришига караб узгариши S=f(H) маълум булса, у холда тенгликнинг унг томонидаги интегрални хисоблаш мумкин.Призматик идишлар учун S=const эканлигини назарда тутиб, идишнинг ихтиёрий сатхи суюкликдан бушаш вактини хисоблаймиз:
ёки
Идишдаги суюкликнинг дасилабки сатхини Hq десак, дастлабки хажми Vq=S*Hq булади.У холда идишнинг дастлабки сатхи Hq суюкликдан бушаш вакти билан куйидагича богланади.

Бу формуладан куриниб турибдики, узгарувчан босимда идишнинг бушаш вакти шу бушаганча хажмли суюкликнинг узгармас Hq босимда окиб кетиши учун кетган вактга караганда ики баробар куп экан. тенгламадан суюклик сатхининг H1 дан Н2 гача узгариши учун кетган вактни куйидагича хисоблаш мумкин:



Адабиётлар.



  1. К.Ш.Латипов. «Гидравлика, гидромашиналар, гидроюритмалар». Тошкент. Укитувчи. 1996 й.

  2. Т.М.Башта., С.С.Руднев., Б.Б.Некрасов. «Гидравлика, гидромашины и гидроприводы». , М. Машиностроение. 1982 г.

  3. А.А.Учиниус. Гидравлика, гидравлические машины. Харьковский Гос.университет. им. А.М.Горького. 1987 г.

  4. Гидравлика асослари. Укув-услубий кулланма. ТАЙИ. 1999 й.

Download 65,9 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish