Тупроқшунослик олий ў қ ув юртлариаро илмий-услубий бирлаш


зонанинг сизот сувлар билан капилляр намланишни саклаб қолиши керак



Download 4,33 Mb.
Pdf ko'rish
bet82/108
Sana13.07.2022
Hajmi4,33 Mb.
#785536
1   ...   78   79   80   81   82   83   84   85   ...   108
Bog'liq
Мелиоратив тупроқшунослик ҒАФУРОВА Л А

зонанинг сизот сувлар билан капилляр намланишни саклаб қолиши керак.
ТУПРОҚ - ГИДРОГЕОЛОГИК, АГРОТЕХНИК ВА МЕТЕРОЛОГИК
ОМИЛЛАРГА ҚАРАБ ШЎР ЮВИШ САМАРАДОРЛИГИ
Шўр ювищда эришиладиган муваффақият биринчи навбатда туп-
роқдан тузларни ювиш жараёнида сувдан канчалик самарали фойдаланиш­
га боғлиқ. Сувнинг ювиш таъсири самарадорлигини муайян коэффициент
(К) билан ифодалаш қулай. Бу коэффициентнинг киймати тупроқцан ювил-
ган тузлар миқдорини шу тузларни ювишга кетган сув ҳажми билан
таккослаб аникланади. Шўр ювиш тупроқдан тузларни йўқотиш агротех­
ник, тупроқ-гидрогеологик, метерологик омилларига боглик. Ту прок, агро­
техника жиҳатидан ювишга тайёрланганда^ва шўри энг яхши муддатларда
ювилганда ювиш самарадорлиги асосан тупроқ-гидрогеологик омилларга
боғлиқ бўлади. Буларнинг асосийлари: тупрок-грунтларнинг сув физик
хоссалари ва тузилиш характери; тупрокнинг физик-химик хоссалари;
тупрокнинг шўрланиш даражаси ва тузларнинг таркибидир.
Ҳар кандай тупроқ шароитларида ҳам сизот суви сатҳи канчалик
чукур(шўр ювиш бошида ва шўр ювиш охирида) бўлса, шўр ювиш самара-
си ҳам шунча юқори бўлади.
Бу ҳолни деярли бир хил шароитда, яъни тупроги бир хил даража­
да шўрланган, шўр ювиш учун бир хил миқдорда сув берилган ерлардаги
сизот сувлар сатхи турлича чуқурликда жойлашган тупроқни ювишдан
олинган натижаларни солиштириш йўли билан тасдиқлаш мумкин.
Шўр ювиш сизот сув сатхи канчалик жойлашган бўлса, сувнинг
шўр ювиш самараси хам шунча кам, шунга кўра тупрокнинг шўрсиз-
ланиши даражаси ҳам кам бўлади. Сизот сув сатҳи юза жойлашганда меха­


ник таркиби оғир бўлган тупроқларнинг шўрсизланиш жараёни ҳам жуда

Download 4,33 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   78   79   80   81   82   83   84   85   ...   108




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish