Тупрокшунослик



Download 2,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet78/82
Sana24.02.2022
Hajmi2,93 Mb.
#232946
1   ...   74   75   76   77   78   79   80   81   82
Bog'liq
tuproqshunoslik

Тупроқ структураси. Тупроқнинг структурали холати тупроқ қатлам 
ларида турли шакл ва катталикда бўлади. Структурасиз тупроқларда шакл 
тузилиши,яъни бўлакчалар бўлмайди ва улар яхлит зичланган ёки сочилма 
ҳолда бўлади. Структурали тупроқларда бўлакчалар кубсимон, 
призмасимон ва плитасимон куринишда бўлиб турли катталикдаги 
бўлакчалар(кесакчалар)холида бўлиши мумкин.Тупроқнинг бу белгиси 
унинг сув-физик хоссаларини белгилаб берадиган омиллардан бири 
хисобланади.Тупроқ структурасини аниқлаш учун ўрганилаётган қатлам 
дан пичок билан уйиб олиб уни кафтда курилади.Структура элементлари 
донадор,майда кесакчали,йирик кесакчали,ёнгоксимон ёки яхлит бўлакли 
бўлиши мумкин.(Тупроқ структураси мавзусига каранг). 
Ўсимлик илдизлари. Қатлам даги ўсимлик илдизларини оз-
куплигини,катта-кичиклигини, уларни чириган ёки чиримаганлигини
ўргаништупроқда тупланиши мумкин бўлган ўсимлик колдиклари миқдори 


170 
бўйича умумий тасаввурга эга бўлишга ёрдам беради.Бундан ташкари 
илдизларни жойланиш чукурликларига карабтупроқ қатлам ларининг 
хоссалари ва уларни ўсимликлар учун керак бўлган озукалар билан 
таъминланганлиги бўйича ҳам умумий тасаввур хосил қилиш мумкин. 
тупроқни жониворлар билан ишланганлик даражаси.тупроқ қатлам 
ларида турли жонзотларнинг инлари ва хосил қилган йуллари холидаги 
бушликлар мавжуд.Шу бушликларни катта-кичиклиги ва оз-куплигига 
карабтупроқни 
жониворлар 
билан 
ишланганлик 
даражаси(кам,уртача,куп)белгиланади.Шу 
бўйича 
қатлам 
лардаги 
бушликлар миқдори ва хаво алмашиниш(аэрация)жароёнлари бўйича 
тасаввурга эга бўлиш мумкин.
Тупроқнинг янги яралмаси. Тупроқ хосил бўлиш жароёнида қатлам 
ларда руй берган кимёвий реакциялар туфайли чукмага тушиб 
қолган,кўриниши ва таркиби ҳар хил бўлган кимёвий бирикмалар янги 
яралмалар дейилади.Улартупроқ қатлам ларида турли хилдаги сувда эрувчи 
тузларнинг ок нуктасимон доглари холида, шунингдек гипснинг ялтирок 
кристаллари ва друзалари холида ҳамда кайтарилиш жароёнларида юзага 
келган зангсимон,кукимтир ва саргиш доглар кўринишида бўлиши мумкин. 
Шунингдек, чувалчанглар организми орқали чиқарилган моддалар,яъни 
капролитлар ҳам  биологик янги яралма холида  ажритилади. Қатлам лар 
тасвирланаётганда юқоридаги яралмалардан кайси бири учраса улар ёзиб 
борилади.Агар қатлам да бу яралмалар йук бўлса,унда қатлам дан 
бирозтупроқ олиб унга 10%ли НС1дан томизиб кайнаш(вижиллаш) 
даражаси аниқланади. 

Download 2,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   74   75   76   77   78   79   80   81   82




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish