Тупрокшунослик


ТУПРОҚНИНГ СИНГДИРИШ ҚОБИЛИЯТИ



Download 2,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet55/82
Sana24.02.2022
Hajmi2,93 Mb.
#232946
1   ...   51   52   53   54   55   56   57   58   ...   82
Bog'liq
tuproqshunoslik

ТУПРОҚНИНГ СИНГДИРИШ ҚОБИЛИЯТИ 
тупроқнинг сингдириш қобилияти маълум даражадатупроқ 
унумдорлигини,Тупроқ хосил бўлиш жароёнлари хусусиятларини 
белгилаб берувчи энг мухим хоссалардан бири хисобланади.Ўтупроқнинг 
озука режимини,реакциясини ва сув-физик хоссаларини бошқариб боради 
ҳамда бир катор минерал озука элементларини тупланишига ёрдам 
беради. 
тупроқни уз қатлам ларида сувда эриган ва лойқаланган моддаларни 
ҳамда газларни сингдирилган холда ушлаб тураолиш қобилияти унинг 
сингдириш қобилияти дейилади. 
Тупроқнинг сингдириш қобилияти турлитупроқларда турли даражада 
ифодаланган бўлиб,ўтупроқдаги коллоид,лойқа зарралари ва гумус 
миқдорига боглик.Серчиринди ва Оғир механиқ таркиблитупроқларнинг 
сингдириш 
қобилияти 
енгил 
механиқ 
таркибли,чириндиси 
камтупроқларга нисбатан юқори бўлади. 
Умуман сингдириш мураккаб жароён ҳисобланади. Бу жароёнлар 
механиқавий, физикавий, кимёвий, физик-химиявий ва биологик 
йуналишларда(куринишларда) намоён бўлади.Тупроқнинг сингдириш 
қобилияти тугрисидаги таълимот академик К.К.Гедройц номи ьилан 
боглик. Тупроқнинг бу ҳусусиятини ўрганиш асосидатупроқда кечадиган 
жароёнларни бошқариш,Тупроқ мухити реакциясини яхшилаш,маданий 
ўсимликларни ривожланиши учун кулай шароитлар яратиш ва минерал 


129 
угитларни куллаш тизимини ишлаб чикиш сингари бир катор мухим 
амалий ва назарий масалалар хал қилинади. 
ТУПРОҚНИНГ СИНГДИРИШ ТУРЛАРИГА ОИД ТАЖРИБАЛАР 
тупроқда руй берадиган сингдирилиш жароёнлари ва уларнинг 
механизми 
академик 
К.К.Гедройц 
томонидан 
мукаммал 
ўрганилди.Тупроқ қатлам ларида сингдирилган холда ушланиб колаётган
моддалар каттик,суюк ва газ холида бўлиб, улартупроқнинг кимёвий 
таркиби 
ва 
хоссаларини 
узгаришига 
бевосита 
таъсир 
курсатади.К.К.Гедройц бўйичатупроқка тушаётган сувда эриган моддалар 
беш куринишда, яъни механиқавий, физикавий, физик-кимёвий, кимёвий 
ва биологик сингдириш турлари холида намоён бўлади. 

Download 2,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   51   52   53   54   55   56   57   58   ...   82




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish