Тупрокшунослик


ТУПРОҚ ХАЖМ ОҒИРЛИГИНИ СОЧИЛУВЧАН



Download 2,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet12/82
Sana24.02.2022
Hajmi2,93 Mb.
#232946
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   82
Bog'liq
tuproqshunoslik

ТУПРОҚ ХАЖМ ОҒИРЛИГИНИ СОЧИЛУВЧАН
НАМУНАЛАРДАН АНИҚЛАШ 
Лаборатория шароитида тупроқнинг хажм оғирлиги даладан 
келтирилган ва қуритилган намуналардан аниқланади. Бунинг учун хажми
ва оғирлиги аниқланган цилиндрни бир томонидаги қопқоғи олиниб, унга 
ўрганилаётган тупроқ намунасидан цилиндр хажмига тенг қилиб солинади. 
Тупроқ намунаси солинаётганда цилиндрни кафтга ўриб зичлантириб 
борилади. Сўнгра цилиндрни қопқоғи ёпилиб, тарозида тортилади ва 
оғирликлар айримасидан олинган тупроқ оғирлиги топилади.Тупроқнинг 
хажм оғирлиги дала шароитида аниқлангани каби ҳисобланади. 


40 
Керакли жихозлар: Техник тарози, Н.А.Качинский цилиндрлари, 
чизғич (линейка). 
ТУПРОҚНИНГ ҒОВАКЛИГИ (КОВАКЛИЛИГИ) 
Тупроқдаги барча бўшликларнинг умумий миқдори унинг ғоваклиги 
дейилади. Ғоваклик миқдори тупроқ хажмига нисбатан фойиз билан 
белгиланади.Тупроқдаги бўшлиқлар тупроқ зарралари ва бўлакчаларини 
бир бирлари билан ёндошиб туришидан хосил бўлган бўшликлар ҳамда 
тупроқда ривожланаётган ўсимлик ва турли жонзотларнинг фаолияти 
туфайли хосил бўлган бўшликлардан иборатдир. Бу бўшликларни бир 
қисми сув билан қолган қисми эса ҳаво билан банд бўлади. Ғоваклик
миқдори тупроқнинг механиқ таркиби, донадорлик холатига бевосита 
боғлик бўлиб, турли тупроқларда ва тупроқ қатламларида 20-25% дан 60-
70% гача бўлиши мумкин. Тупроқнинг устки қатламларининг ғоваклиги 
пастки қатламларга нисбатан юқори бўлади.Тупроқка бериладиган ишлов 
туфайли ғоваклик миқдори ортади, тупроқнинг зичлашиб бориши билан эса 
ғоваклик миқдори камаяди. 
Тупроқнинг мухим агрономик хоссаларидан ҳисобланган сув 
ўтказувчанлик, сув қўтарувчанлик ва сув сиғими сингари хоссалари унинг 
ғоваклигига бевосита боғлиқ. 
Бундан ташқари тупроқда кечадиган биокимёвий ва микробиологик 
жароёнларнинг йуналиши ва жадаллиги ҳам ғовакликка боғлиқдир. 
Шунинг учун ҳам ғовакликни аниқлаш мухим агрономик аҳмиятга эга. 
Тупроқнинг умумий ғоваклиги солиштирма ва хажм оғирликлар
катталиклари ёрдамида қуйидагича хисоблаб топилади: 
d
1
Р = (1 100 ) Бу ерда: Р- умумий ғоваклик, %. 
d d
1
– хажм оғирлик.
d - солиштирма
оғирлик. 


41 

Download 2,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   82




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish