Тупроқ физикаси


Тупроқларнинг микроагрегат таркибини Н.А.Качинский услубида



Download 9,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet59/226
Sana08.03.2022
Hajmi9,2 Mb.
#486499
1   ...   55   56   57   58   59   60   61   62   ...   226
Bog'liq
И Туропов, Б С Камилов ва бошкалар Тупрок физикаси дарслик Тошкент

Тупроқларнинг микроагрегат таркибини Н.А.Качинский услубида 
таҳлил қилиш. 
Тупроқдаги физик жараѐнларни бошқариб боришда фақатгина 
тупроқнинг макроструктураси муҳим роль ўйнамасдан, балки унинг 
микроструктураси ҳам муҳим аҳамиятга эга.
Микроагрегатлар миқдорини аниқлаш учун майдаланган ва тешиклари 1 
мм ли элакчадан ўтказилган тупроқдан 20-30 г олиб 500 мл ли колбага 
солинади. Сўнгра унинг устига 250 мл дистилланган сув қуйилади ва колба 
оғзи яхшилаб пробка билан беркитилади. Тупроқ агрегатларининг тўлиқ 
намланишига эришиш мақсадида эритма 24 соатга қолдирилади. Сўнгра колба 
горизонтал ҳаракатланувчи автомат чайқатгичда 2 соат давомида (минутига 
3
Таҳлил учун таркибида энг кўп миқдорда агрегатлар бўлган тупроқ олинади (масалан, 5-3 ѐки 2-
3 мм ли ва ҳ.к.). Бунинг учун Н.И.Саввинов услубининг маълумотига (таҳлилнинг биринчи қисми) 
мурожаат қилса бўлади. Кўпинча, суғориладиган ўтлоқи-бўз тупроқларда 5-3 ѐки 3-2 мм ли 
агрегатлар устунлик қилади.


94 
180-200 марта) чайқатилади. Чайқатиш тугагач колбалар тиндирилади. Бундан 
кейинги ишларнинг ҳаммаси худди механик таҳлилни бажариш усулидагидек 
олиб борилади, яъни бўтқали суспензия 1 литрли цилиндрга ўтказиш вақтида 
унда 1,0-0,25 ва 0,25-0,1 мм ли заррачалар элакчалар орқали ажратиб олинади, 
қолган заррачалар гуруҳи эса механик таҳлилда бажариладиган ишлар сингари 
амалга оширилади. Бу таҳлилнинг механик таҳлилдан фарқи шундан иборатки, 
механик зарраларга ҳеч қандай кимѐвий эритмалар таъсир қилмайди, балки 
фақат сув иштирокида механик таъсир қилиш орқали сувда бузилмай қолган 
микроагрегатлар аниқланади. Бу услуб ѐрдамида биз, 0,25 мм дан кичик ҳамда 
сувга чидамли бўлган 0,25-0,1, 0,1-0,005, 0,005-0,002 ва 0,001 мм дан кичик 
зарраларни аниқлаймиз. Таҳлил натижасини ҳисоблаш ва уни ѐзиш тартиби 
механик таҳлил қисмида берилган. 

Download 9,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   55   56   57   58   59   60   61   62   ...   226




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish