Тупроқ физикаси


-жадвал  Қумоқ бўз тупроқлар таркибида сувга чидамли макроагрегатларнинг



Download 9,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet54/226
Sana08.03.2022
Hajmi9,2 Mb.
#486499
1   ...   50   51   52   53   54   55   56   57   ...   226
Bog'liq
И Туропов, Б С Камилов ва бошкалар Тупрок физикаси дарслик Тошкент

25-жадвал 
Қумоқ бўз тупроқлар таркибида сувга чидамли макроагрегатларнинг 
ўзгариши 
 
Вариантлар 
0,25 мм дан йирик агрегатлар, % ҳисобида 
(Г.И.Павлов усули бўйича) 
Типик бўз тупроқлар 
Оч тусли бўз тупроқлар 
0 – 25 
25 – 40 
0 - 25 
25 - 40 
Ўғитланмасдан 
доим 
пахта 
экилганда 
20 
35 
10 
27 
Тўрт йиллик бедадан сўнг 
61 
80 
29 
49 
Уч йиллик бедадан сўнг пахта 
экишнинг биринчи йили 
48 
75 
15 
32 
Уч йиллик бедадан сўнг пахта 
экишининг иккинчи йили 
21 
40 

19 
Тўрт йил узлуксиз пахта экилгандан 
сўнг 

28 


Доимий гўнг (органик ўғит) билан 
ўғитланганда 
43 
72 
25 
43 
Доимий минерал ўғитлар билан 
ўғитланганда 
11 
40 

18 
Структурани тиклашда ва структуранинг вужудга келишида термик 
омиллардан ҳарорат ва сув асосий омил ҳисобланади. Бу жараѐн таъсирини 
қуйидагича тушунтириш мумкин: совуқ кунлар бошланишидан олдин ѐққан 
ѐғин сувлари ѐки суғориш сувлари тупроқ ковакларига кириб, уларни 
тўлдиришлари мумкин: ҳароратнинг кескин пасайиб кетиши туфайли бу сувлар 
музлайди, музлаш сув ҳажмини кенгайтиради. Натижада тупроқ ковакларида 
қўшимча катта куч вужудга келади. Бу ҳодиса ўз навбатида механик заррача ва 
агрегатларнинг бир-бирига янада катта куч билан сиқилишига олиб келади. 
Кунлар исиши билан коваклардаги музлар эрийди. Тупроқнинг етилганлиги 
унинг бирмунча донадор (маҳаллий тилда ―қўзилаган‖) лиги сезилади. Кеч 
кузда бериладиган ―яхоб‖ сувлар ана шу мақсадни кўзда тутади. Лекин, ҳамма 
вақт ҳам музлаш струтура ҳосил қилавермайди. Музлаш жараѐни ҳарорати анча 
паст ва ўта намланган тупроқларда структура ҳосил қилмайди, балки уни 
бузади. 


89 
Ҳозирги вақтда шу нарса исботландики, структурали тупроқларда сув, 
ҳаво, термик ҳамда озиқ режимлари маданий ўсимликлар учун етарли ва қулай 
шаклда бўлади. Структурали тупроқ маданийлашган тупроқ ҳисобланади. 

Download 9,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   50   51   52   53   54   55   56   57   ...   226




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish