Тупроқ физикаси


-жадвал  Ўзбекистон суғориладиган тупроқларнинг физик хусусиятларини баҳолаш



Download 9,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet34/226
Sana08.03.2022
Hajmi9,2 Mb.
#486499
1   ...   30   31   32   33   34   35   36   37   ...   226
Bog'liq
И Туропов, Б С Камилов ва бошкалар Тупрок физикаси дарслик Тошкент

14-жадвал 
Ўзбекистон суғориладиган тупроқларнинг физик хусусиятларини баҳолаш 
 
Кўрсаткич
Кўрсаткич 
миқдори 
Баҳоси
Ҳажм оғирлиги, 
г/см
3
1,0 – 1,1 
Йирик (ғовак)
– соз ва лой тупроқнинг етилган 
ҳолатидаги янги ҳайдалган қисми, шунингдек 
типик бўз тупроқ минтақасидаги гидроморф 
тупроқнинг устки қатлами ѐмғир ва қордан кейин 
чўкади ва зичлашади. 
1,1 – 1,2 
Енгил зичлашган
– баҳорда шудгор бўлган 
тупроқнинг устки қатламига хос. Кучли ѐмғирдан 
ѐки суғоришдан сўнг енгил чўкади. 
1,2 – 1,4 
Ўртача зичлашган 
– оптимал (энг яхши), 
маданий бўз тупроқ, гидроморф тупроқ, янги 
ўзлаштирилган бўз тупроқ ва тақир тупроқ, 
экишга ўз вақтида тайѐрланган ернинг ҳайдалма 
қатламига хос. 
1,4 – 1,5 
Кучли зичлашган
– енгил маданийлашган бўз 
тупроқ, тақир ва чўл минтақасидаги гидроморф 
тупроқнинг ҳайдалма ости қатлами учун хос. 
1,5 – 1,6 
Қаттиқ (зич)
– ғўзанинг ўсиши ва ривожланиши 
учун қулай бўлмаган, намлигида ишлов берилган 
ҳайдалма қатлам, кўпроқ эскидан суғориладиган 
ернинг ҳайдов ости қатлами, шунингдек чўл 
минтақасидаги механик таркибига кўра оғир 
бўлган тупроқнинг барча профилига хос. 

1,6 
Маданий экинлар учун умуман 
яроқсиз
бўлган 
тупроқнинг ўта қаттиқ қисми,
онда-сонда 
ҳайдалма қатлам остида ѐки зонасида тупроқ ости 


60 
лой қатламида учрайди. Тупроқнинг бундай 
қаттиқ қатлами пахта далаларида машина ва 
агрегатларнинг ғилдираклари изида ҳам учрайди, 
бундай тупроққа ишлов бериш анча қийин, катта 
куч талаб қилади, ҳайдалганда катта-катта тупроқ 
кесаклари ҳосил бўлади. 
Тупроқнинг 
солиштирма 
оғирлиги, г/см
3
2,6 
Паст (қуйи)
– типик бўз тупроқ минтақасидаги 
гидроморф тупроқнинг ҳайдаладиган серсиринди 
қатлами. 
2,60 – 2,65 
Ўртача
– суғориладиган типик бўз тупроқ 
зонасининг устки қисмига хос. 
2,65 – 2,70 
Юқори даражали
– чўл минтақаси тупроғининг 
устки қатлами ва бўз тупроқнинг остки қатламига 
хос. 

2,70 
Юқори
– тупроқнинг ҳайдов ости қатлами ва чўл 
минтақасининг ўзида темир бирикмалари ва оғир 
фракцияли минераллар сақловчи тупроқ ҳосил 
қилувчи жинсларига хос. 
Умумийда 
ғалвирак (илма-
тешик) тупроқ, 
тупроқ ҳажмига 
нисбатан % 
ҳисобида 

55 
Юқори (баланд)
– ҳажм оғирлиги 1,0-1,1 г/см
3
ни 
ташкил этадиган тупроқ устки қатламига хос. 
Аэрация даражаси 25% дан ортиқ. 
48 – 55 
Яхши
– ғўза ва бошқа чопиқ қилинадиган экинлар 
ўсиши ва ривожланиши учун қулай бўлган, ҳажм 
оғирлиги 1,2-1,4 г/см
3
ни ташкил қилган тупроқ 
ҳайдалма қатламига хос. Қумоқ тупроқларда 
умумий ғилвираклик (ғоваклилик) 45-46% ва 
аэрация даражаси 20-25%. 
45 – 48 
Қониқарли
– ҳажм оғирлиги 1,40-1,50 г/см
3
тупроқ қатламларига хос аэрация даражаси 20%. 

45 
Маданий ўсимликлар учун 
қониқарсиз
, асосан 
ҳажм оғирлиги 1,5 г/см
3
дан ортиқ бўлган зич 
ҳайдов ости қатламларига хос. Аэрация даражаси 
20% дан кам (бундай тупроқда фаол бўлмаган-
ингичка томирлар кўп). 
Ғовак (диаметри 
10 мм дан 2 мм 
гача) ҳажмига 
нисбатан % 
ҳисобида 
40 
Юқори
– типик бўз тупроқ минтақасидаги катта 
агрегатли ботқоқ, ўтлоқи-ботқоқ тупроқда кам 
учрайди. 
35 – 40 
Энг яхши
– гидроморф тупроқ, бедазорларнинг 
устки қисми агрегатларига хос. 
30 – 35 
Яхши
– янгидан суғориладиган ва маданийлашган 
тупроқ агрегатларига хос. 
25 – 30 
Қониқарли (ўртача)
– чўл минтақаси тупроқ 
агрегати ҳамда бўз тупроқнинг остки зичлашган – 
қатламига хос. 
25 
Қониқарсиз (ѐмон)
– жуда зич лой тупроқ. Тупроқ
агрегатлари қумлашган қатламларга хос. 

Download 9,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   30   31   32   33   34   35   36   37   ...   226




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish