Трэт кафедраси доцентлари: Х. С. Соатов, Б. Н



Download 0,66 Mb.
bet11/15
Sana29.11.2022
Hajmi0,66 Mb.
#874236
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   15
шакллантириш

DVB-T тизимидаги ички оралатиш ташувчи тебранишлар модуляцияси билан узвий боғлиқ. У аслини олганда частотали оралатиш ҳисобланади ва унинг асосий вазифаси турли ташувчиларни модуляцияловчи маълумотларни оралатишдир. Бу жараён анча мураккаб жараён бўлиб, DVB-T тизимидаги OFDM модуляция турининг асоси ҳисобланади. Ички оралатишни амалга ошириш битларни оралатиш ва рақамли маълумотлар символларини оралатиш орқали бажарилади. Унинг биринчи босқичи кирувчи маълумотлар оқимини демультиплексорлаш ҳисобланади. Ўз ўрнида оралатишдан сўнг модуляцияланган символларни шакллантириш босқичи келади.


4.7. Демультиплексорлаш


Алоҳида ташувчилар квадратура-фаза манипуляцияси (QPSK – Quadrature Phase Shift Keying) ёки квадратура амплитуда модуляцияси (QAM –Quadrature Amplitude Modulation) ёрдамида модуляцияланиши мумкин. Бундай модуляция усулларида сигналлар ва модуляцияланган ташувчилар (симфаз ва квадратурали тебраниш) кўп даражали бўлади, улар кўпбосқичли белгилар кетма-кетлигини ифодалайди ва улар “модуляцияланганлар” дейилади. QPSK усулида модуляцияловчи сигнал модуляцияланган тебраниш фазасини аниқловчи тўртпозицияли символлар кетма-кетлигини ўзида акс эттириб, улар тўртта иккиразрядли иккилик сўзлар 00, 01, 10, 11 шаклида бўлиши мумкин. Бундай символларни ҳосил қилиш учун кирувчи маълумотлар битлар кетма-кетлигини иккита субоқимларга тақсимлаш (бўлиш) ёки демультиплексорлаш лозим. Ҳар бир субоқимда такт частота киришдаги частотага нисбатан икки баробар кам бўлади. 16 позицияли квадратура амплитудавий модуляцияси бўлган 16-QAMда модуляцияланган символларни 4 разрядли иккилик сўзлар кўринишида шакллантириш лозим. Улар модуляцияланган тебраниш фазаси ва амплитудасини аниқлайди. Ушбу ҳолатда кирувчи оқимни тўртта субоқимларга демультиплексорлаш лозим. 64-QAM модуляциясидан фойдаланилганда модуляцияланган символлар 6 разрядли сўзлардан иборат бўлади, шунинг учун ҳам кирувчи оқим олтита субоқимларга бўлинади.

4.8. OFDM радиосигнал спектори


OFDM сигналининг умумий спектрал зичлиги қуввати алоҳида ташувчилар спектрал зичликлари суммаси кўринишида аниқланиши мумкин. Унинг бирлиги ташувчи эгаллайдиган частота полосаси доимийси қийматига анча яқин бўлиши мумкин, лекин узатилаётган OFDM символи давомийлиги ташувчилар орасидаги масофанинг ҳимоя интервали қийматига нисбатан каттадир. Шунга боғлиқ равишда битта ташувчининг спектрал зичлиги қувватининг асосий барги ташувчилар орасидаги иккиланган масофалардан камроқ, шунинг учун номинал полоса частотасидаги (7,608258 МГц 2k режимида ва 7,611607 МГц 8k режимида) OFDM сигнал спектрал зичлик қуввати доимий эмас. Номинал полоса частоталарида бўлмаган қувватлар қиймати мос фильтрлар ёрдамида пасайтирилиши мумкин.



Download 0,66 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   15




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish