Тошкент “транспорт ва логистика: республика транспорт-транзит салоҳиятини ривожлантиришда рақамлитехнологиялар”



Download 17,03 Mb.
Pdf ko'rish
bet299/437
Sana20.07.2022
Hajmi17,03 Mb.
#828940
TuriСборник
1   ...   295   296   297   298   299   300   301   302   ...   437
Bog'liq
TЛ Конференция 1188 стр

 
Фойдаланилган адабиётлар рўйҳати: 
1.
“Иқтисодиёт ва инновацион технологиялар” илмий электрон 
журнали. № 5, сентябрь-октябрь, 2014 йил 
2.
Носов А.Л. Региональная логистика. – М.: Альфа-Пресс, 
2007 года.
3.
Бауэрсокс, Д. Дж. Логистика: интегрированная цепь 
поставок / Д. Дж. Бауэрсокс, Д. Дж. Клосс. – М.: ЗАО «Олимп-
Бизнес», 2001. – 640 с.
4.
Чудаков А.Д. Логистика: Учебник. -М.: Издательство РДЛ, 
2001. - 480с. 
5.
https://xs.uz/uzkr/search?q=2019-08-08&page=2 
6.
Миротин 
Л.Б., 
Ташбаев 
И.Э. 
Логистика 
для 
предпринимателя: основные понятия, положения и процедуры: 
Учебное пособие. – М.: ИНФРА-М, 2003. 
7.
https://www.gazeta.uz/uz/2019/07/04/agrologistika/ 
8.
https://lex.uz/docs/4454761#4457100 
проф. Саматов Г.А., тадқиқотчи Саматов У.Г., талаба 
Шарапова Ш.Р. 
Тошкент давлат транспорт университети 
МОДУЛЬ СТРАТЕГИЯСИНИНГ МАҚСАД ҚЎЙИЛМАЛАРИ 
 
Модуль стратегиясида ишлаб чиқариш ва логистиканинг 
стратегик мақсадлари бирлашади. Ишлаб чиқаришнинг мақсади 
жараёнларнинг қайишқоқлигини ошириш ва самарадорлик ҳамда 
унумдорликни ошириш ҳисобланади. Логистиканинг мақсади 
заҳираларни оптималлаштириш билан, Just-in-Time-Konzepte ва 
Just-in-Sequenceс концепциялари асосида имкон қадар омборлардан 


684 
фойдаланмасдан ишлаб чиқаришни зарурий материаллар билан 
таъминлаш, шу билан биргаликда логистик харажатларни камай-
тириш ва логистик сервис даражасини оширишдан иборат. Модуль 
стратегияси бу мақсадларга эришиш имконини беради.
Фольксваген 
Саксония 
заводида 
аутсорсинг 
учун 
маҳсулотнинг 16 та модули белгиланган. Шунинг эвазига йиғиш 
вақти учдан бирга қисқарган, ишлаб чиқаришнинг чуқурлиги эса 
20% дан камроқни ташкил қилади. Бироқ модуль стратегияси 
логистиканинг мураккаблигини ортишига олиб келган, бу маҳсулот 
ва етказиб беришларнинг кўп вариантлилигини ҳисобга олиш учун 
янги ечимларни қидириш заруратини келтириб чиқаради. 
Етказиб берувчилар - модулларни ташқаридан сотиб олишга 
қараганда кўпроқ.
 
Ишлаб чиқаришнинг «productionsharing» (ишлаб 
чиқаришни ажратиш) ва «responseabilitysharing» (жавобгарликни 
ажратиш) 
атамалари 
билан 
маълум 
бўлган 
замонавий 
тенденциялари замонавий логистикада муҳим роль ўйнайди. 
Модулларни етказиб берувчилар, улар шунингдек тизимли етказиб 
берувчилар деб ҳам аталади, маҳсулот етказиб берувчиларга 
қараганда кўпроқ. Улар етказиб беришлар ва маҳсулотнинг сифати 
учун тўлиқ жавобгарликни зиммасига олади. Модуллар йиғиш 
линиясига сифат назоратидан ўтмасдан кириб келади[1].
Тизимли етказиб берувчилар логистик жараёнларнинг бутун 
мажмуасини бажаради: 5000 дан ошиқ деталларни ўзлари мустақил 
равишда сотиб олади, йиғиш заводининг буюртмаларига ишлов 
беради, бу оператив буюртмаларни ўзларининг ишлаб чиқариш ва 
логистика режаларига айлантиради. Тизимли етказиб берувчилар 
шунингдек идишлар, ташишлар ва ўзларининг модулларини 
ўзларининг механизация воситалари билан йиғиш циклининг мос 
келувчи босқичига етказиб бериш учун жавобгар бўлади. Тизимли 
етказиб берувчилар ўзларининг модулларига инновациялар, 
уларнинг ривожланиши ва замонавий талабларга мос келиши учун 
ҳам масъул бўлади.
Модуль стратегиясини қўллаб-қувватлаш учун шунингдек 
географик стратегия ҳам амалга оширилади. Тизимли етказиб 
берувчилар йиғиш заводининг яқинида (10 км дан ошиқ бўлмаган 
узоқликда) битта саноат зонасида жойлашади.
“Вақт” омили – логистик жараёнларни ўлчагич сифатида.
 
JIT/JIS концепцияларида “вақт” омили ҳал қилувчи роль ўйнайди. 


685 
Вақтни логистик бошқариш “вақт заҳираси” га асосланади, яъни 
автомобильнинг лакланган кузовининг йиғиш линиясига кириб 
келиши билан бу кузовнинг унга тегишли модуль монтаж қилина-
диган участкага етиб бориши ўртасидаги вақт даврига асосланади. 
Шу давр мобайнида етказиб берувчи модулни етказиб беришнинг 
барча жараёнларини ташкил қилиши ва бажариши лозим бўлади.
Мумкин бўлган бузилишларни бартараф қилишга бериладиган 
вақт заҳираси минимал бўлади. 
Ушбу концепция SAS фирмаси томонидан ишлаб чиқа-
риладиган ва етказиб бериладиган бошқариш панели мисолида 
кўргазмали тарзда кўрсатилган. SAS компаниясида буюртмани 
бажариш учун 200 минут вақт бор. 8:00 да кузовни линияга қўйиш 
қуйидаги ҳаракатлар кетма-кетлигини чақиради, у 1-жадвалда 
келтирилган. 
1-жадвал 

Download 17,03 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   295   296   297   298   299   300   301   302   ...   437




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish