Тошкент Тиббиёт Академияси


Иссиқлик ажралиб чиқувчи ишлаб чиқариш



Download 2,75 Mb.
bet82/143
Sana21.04.2022
Hajmi2,75 Mb.
#571490
1   ...   78   79   80   81   82   83   84   85   ...   143
Bog'liq
МГ дарслик

Иссиқлик ажралиб чиқувчи ишлаб чиқариш
жараёнлари ва ишлаб чиқариш мосламалари
Конвекцион ва нурли иссиқлик ҳосил қилувчи ва ажралиб чиқувчи ишлаб чиқариш жараёнлари ва айрим операциялар автоматизация ёки дистанцион кузатув ва бошқарув орқали бажарилиши керак. Технологик жараёнда барча термик жараёнлар оловли иситгичлар билан алмаштириш орқали бажарилади. Ҳамма иссиқлик манбалари (қуритиш камералари, иситувчи, ёритувчи печлар, иссиқ газлар, парланувч қувурлар) иш жойларида қонвекцион ва нурли иссиқлик чиқишини олдини олиш керак, яъни герметиклаш, исссиқликни изоляция қилиш, экранлантириш тавсия этилади. Иш жойларидаги мослама ва тўсиқларни иситувчи қатлам ҳарорати 45оС дан ошмаслиги керак. Ҳарорати 100оС га тенг ёки 100оС дан паст бўлган мосламаларда. Устки қатлам ҳарорати 35оС дан ошмаслиги керак. Техник сабабларга кўра ҳароратни юқорида кўрсатилган ҳароратга келтириб бўлмайдиган манбаларда ишчиларга иссиқликдан ҳимоя қилиш чора тадбирлари қўлланилади. Ҳаво-сув душлари, экранлаштириш, нурланувчи кабина қатламларини юқори дисперли сув билан пуркаш, дам олиш хоналарини ташкиллаштириш ва бошқалар. Инфрақизил нурли манбалар билан ишлашда иш жойларидаги нурланишни 300 ккал/м2 гача камайтириш чоралари кўрилади.
Иситувчи печлар, ҳамда улар учун хизмат қиладиган мосламалар ишчиларни нурдан ҳимояловчи мослама ва қўлланмалар билан ҳимояланади (сув завеслари, тиниқ экранлар, сув билан пурқайдиган вентилятор ва бошқалар). Бу қўлланмалар мосламалар лойиҳасига киритилиши керак.
Иш вақтида иситувчи печларни ишлатиш дистанцион бошқариш орқали ва максимал механизациялашган усулда бажарилади.
Намлик ажралиб чиқувчи ишлаб чиқариш
жараёнлари ва ишлаб чиқариш мосламалари
Иш хона ҳавосига сув буғлари ажралиб чиқадиган сув ва сувли эритмалар билан ишлайдиган ишлаб чиқариш жараёнлари ва мосламалари қуйидаги жойларда қурилади: қонденсацияни олдини олувчи намликка чидамли ташқи томомндан чегараланган ва қонденсацияни олдини олувчи мустаҳкам теплоизоляцияга эга биноларда ноллари кислотага чидамли бўлган уклони канализацион трап томонга йқналган жойларда қурилади. Намлик чиқарувчи мосламалар механик очиладиган ва автоматик ҳолда ёпиладиган бўлиши керак. Иш жараёнида маълум миқдорда намлик ва иссиқлик ажралиб чиқадиган герметик бўлмаган мосламаларни қўлаш айрим ҳолларда тавсия этилади. Бундай мосламалар алоҳида хоналарга жойлаштирилиши, махсус тўсиқлар ўрнатилиши ва бошқа чоралар қўлланиши тавсия этилади. Сувнинг ҳарорати 30оС дан юқори бўлган сувли қатламлар маҳаллий сўрувчи мосламалар билан тўлиқ ўралган бўлиши керак.

Download 2,75 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   78   79   80   81   82   83   84   85   ...   143




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish