Тошкент Тиббиёт Академияси


Табиий ёритилганликни камчиликлари



Download 2,75 Mb.
bet62/143
Sana21.04.2022
Hajmi2,75 Mb.
#571490
1   ...   58   59   60   61   62   63   64   65   ...   143
Bog'liq
МГ дарслик

Табиий ёритилганликни камчиликлари:

  • Ёруғлик доимий эмаслиги ( йил фаслига, об-ҳаводаги булут бор йўқлигига, кеча кундузга боғлиқ;

  • Ёруғликни бошқариш мумкин эмас;

  • Ута равшанлик ҳосил бўлиши ва хоналарни исиб кетиши кузатилади. Масалан: қуёш чиққанда кундузи ёруғлик 100000 лк, кечаси 0.2 лк. ни ташкил этади.

Ёруғлик коэффиценти ишлаб чиқариш хоналарида табиий ёритилганликни баҳолаш учун қўлланилмайди, ташқи муҳит шароитини ҳисобга олмайди; қўшни бинони, кукаламзорлаштириш зонасини, ёритгичларни ифлосланишини, мослама ва цехдаги станокларни ҳисобга олмайди.
Табиий ёритилиш бирлиги килиб табиий ёритиш коэффиценти қабул қилинган, яъни сатхдаги ёритилганликни ташқаридаги ёритилганликка нисбати бўлиб, бирлиги - %.
Турли райондаги жойлашган бинолар учун ТЁК нинг меъёрлашган қиймати қуйидаги формула бўйича аниқланади.

Е = ён * м


Ён- меъёрдаги ТЁКни қиймати.
М – ёруғлик иқлим коэффиценти.
Ёруғлик иқлими йилдан ортиқ давомида у ёки бу ердаги табиий ёритилганлик йигиндиси, қуёш нур сочишини давомийлигига қараб 0.55 дан 0.7 гача килиб белгиланган.
ишлаб чиқаришда бажарилаётган ишни турларига қараб, ёритилганлик меъёрлари: КМК- 2.01.05- 98 даги, яъни қурилиш меъёр ва қойдалари «Табиий ва сунъий ёритилиш қабул қилинган». Тасдикланган ушбу меъёрга асосан табиий ёритилиш топилади.
Табиий ёритилиш систеъмаси - ён томондан ёритилиш систеъмаси:

    1. Бир томонлама

    2. Икки томонлама

Юқоридан ёритилиш ёки мураккаб систеъмаси. Бундай систеъмадаги ёритилиш бир этажли бинолар ёки томсиз, ойнали томлар орқали юқоридан ёритиш ёки мураккаб ёритиш, юқоридан ва ён томондан ёритиш систеъмаси мавжуд.
Замонавий катта корхоналарда, цех майдонлари катта бўлган жойларда, ёритилганлик билан бир хилда бўлиши учун ён томонлама ёритилганлик юқоридан ёритилиш систеъмаси (комбинациялашган ёритилганлик) билан биргаликда қўлланилиши керак. Лёкин шундай ишлаб чиқариш корхонаси бор-ки, технологик жараённи ўзига хослиги билан бинонинг юқори қисмига юқоридан ёритилиш систеъмаси ўрнатилади.
Бунинг учун ҳар хил типдаги ёруғлик фонарлари ўрнатилади:

  1. Горизонтал

  2. Вертикал

  3. Учбурчақли

  4. М-симон

  5. Аралаш

Агар табиий ёритилганлик катта ёруғлик таркатса, бунда ёруғликни қайтарувчи ойналар, козерёклар, тусиклар ўрнатилади.

Download 2,75 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   58   59   60   61   62   63   64   65   ...   143




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish