Хлор ва унинг бирикмалари.
Буларга хлор, хлор оксидлари ва аммиак киради. Хлор газсимон, яшил рангли газ бўлиб, хид бериш ҳусусиятига эга, ҳаводан 2,5 марта оғиррокдир. Хлор сувда яхши эрийди, бўлардан спирт, эфир ва бошқалар ҳам яхши эрийди. Хлор барча кимёвий саноат худудларида айникса кислоталарни олишда, ош тузини электрон йўл билан ажратиб олишда, газ, кўмир, нефтни қайта ишлашда Органик синтез корхоналарида, дизенфекция ишларида, буёқлар тайёрлашда, хлорОрганик пестицидлар тайёрлашда, рудалардан олтинни ажратиб олишда ва бошқа саноат тармоқларида қўлланилади.
Хлор одам организмига нафас олиш йўллари орқали таъсир этади. Бундан ташқари тери ва шиллиқ кобигига таъсир этади. Умумий заҳарланиш таъсирида тери ва шиллиқ кобигига таъсир килиб, Қичиштириш хиссиетини уйготади, шиллиқ қобиқда некроз чакириши мумкин, катта қонцентрация нафас йўлларининг юқори кисимларини шикастлайди. Заҳарланиш клиникасида ўткир ва сурункали формалари мавжуд. Уткир заҳарланишда бугилиш ва йўтал, кукракда огрик пайдо бўлиши кузатилади.
Сурункали заҳарланишда, бурун тусикларининг кийшайиши, ўткир дерматитлар, экзема ва пневмосклероз чақиради. Хлор ва унинг бирикмалари таъсирида ишловчилар нафас систеъмаси касалликлари ва тери касалликлари бошқа газлар таъсиридаги касалланишга нисбатан 2,5 баровар кўп учрайди. Хлор руҳсат этилган қонцентрация бўйича 1мг/л га тенг.
Олтингугурт ва унинг бирикмалари.
Бу газлар рангсиз, ўткир хидли газ бўлиб, нордон таъмга эга. Олтингугурт гази таркибида олтингугурт бўлган баданларни куйдиради ва эриганда сульфит целлюлоза ҳосил бўлади. Олтингугурт сульфат кислота жун, шойи, шакар ва уларни оқартирувчиси сифатида ишлатилади. Водород сульфиди эса эритмалардаги металларни чуктиришда кислоталарни тозалашда ишлатилади. Бу газ сув билан тулган ва ташлаб қўйилган кўмир шахталарида сульфитли қолчидоннинг сув ва юқори температура таъсирида парчаланишда, таркибида олтингугурт тўтган Органик моддаларнинг чириши туфайли ажиралиб чиқади. Бу газ ер ости кувурлари туташадиган кудуклардан қанд ва пиво заводларидан оқиб чиқадиган ифлос сувлардан, шунигдек сунъий ипак ишлаб чиқадиган фабрикалардан кўп миқдорда ажиралиб чиқади.
Олтингугурт ва унинг бирикмалари нафас йўллари орқали ва тери орқали таъсирга эга. Умумий заҳарли таъсир натижасида юқори қонцентрациясида юқори нафас йўлларини заҳарлашда ва организмда модда алмашинуви ва ферментатив жараёнларни бузади. Олтингугурт қон ва қон ишлаб чиқаривчи органларига таъсир қилади. Уткир заҳарланишда 20-ЗОмг/м қонцснтрацияси шиллиқ кавақтни таъсирлайди, қонцентрация ошган сари таъсир ҳам кучаяди ва улимга олиб келади. Бу холат ўпкада қон айланишини тўхтатиш натижасида юз беради. Сурункали заҳарланиш манзараси: юқори нафас йўлларини яллигланиши, бронхитлар, анемия, жигар функциясини бузилишига олиб келади.
Do'stlaringiz bilan baham: |