Тошкент Тиббиёт Академияси


Профилактик чора - тадбирлар



Download 2,75 Mb.
bet52/143
Sana21.04.2022
Hajmi2,75 Mb.
#571490
1   ...   48   49   50   51   52   53   54   55   ...   143
Bog'liq
МГ дарслик

Профилактик чора - тадбирлар:
Умумий кимёвий заҳарланишни олдини олиш чоралари билан бир қаторда ишловчиларнинг териси қатъий назорат килиб турилиши, яъни тери тоза ва шилинмаган бўлиши керак. Терини профилактик парваришлаш; ҳимоя пасталаридан фойдаланиш, қўлкоп, фартуклар, пайпок ва оёк кийим кийиш лозим. Даврий тиббий кўриклар олти ойда бир марта бўлиб, отолоринголог, дерматолог мутахассислари назорати остида бўлиши керак. Бундан ташқари 12 ойда бир марта терапевт, дерматолог, офталмолог, доя гинеқолог куригидан утиши ва лабаратория тадкикотларидан - лейкоцитлар (формуласи, флюрография ва ташқи нафас функцияси аниқланиши лозим. Хромнинг РЭМи -0,02мг/м3. Хром оксиди РЭМи- 1,0мг/м3 га тенг.
ҚИЧИШТИРУВЧИ ГАЗЛАР, КАНЦЕРОГЕНЛАР, САЛБИЙ ТАЪСИРИНИ ОЛДИНИ ОЛИШ ЧОРА-ТАДБИРЛАРИ.
Қичиштирувчи газлар гигиеник ва токсикологик тавсифи.
Бу гуруҳ газларга хлор ва унинг бирикмалари, олтингугурт ва унинг бирикмалари, азот ва уларнинг бирикмалари киради. Бу газлар организмга буг холатда таъсир этади. Нафас йўлларидаги шиллиқ қавати нерв хужайра охирларига таъсир этиб, Қичиштириш ҳусусияти вужудга келади. Шу сабабдан бу гуруҳ газлар Қичиштирувчи газлар деб аталади. Юқорида қайд этилган қичиштирувчи газлар сувда яхши эрийди, бу ҳусусият газлар учун умумий ҳусусиятдир. Сувда яхши эриган газлар, гидролиз оқибатида турли кислоталарни ҳосил қилади, масалан: хлор- гидролиз натижасида хлорид ва хлорат кислотасини ҳосил қилади, олтингугурт эса сульфат ва сульфит кислотасини ҳосил қилади, азот эса нитрит ва нитрат кислоталарини ҳосил қилади. Меҳнат гигиенаси врачи ишлаб чиқариш корхоналарида микроиқлим кўрсаткичларини назорат остига олиб туриши керак, чунки юқори намлик бўлганда ва қичиштирувчи газ бўлган Меҳнат шароитида иш жойи ҳавосида «кислота ёмгири» ҳосил бўлади, бу эса ишловчиларга салбий таъсир кўрсатиши мумкин. Қичиштирувчи газларда яна бир ҳусусият мавжуд-ки, агар бу газлар сувда қанчалик кўп эриса, шунчалик маҳаллий Қичиштириш таъсири кўп бўлади, қанчалик сувда кам эриса, умумий таъсири ҳам кўп бўлади. РЭМ 10мг/л га тенг.

Download 2,75 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   48   49   50   51   52   53   54   55   ...   143




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish