Тошкент Тиббиёт Академияси


Хром ва унинг бирикмалари



Download 2,75 Mb.
bet51/143
Sana21.04.2022
Hajmi2,75 Mb.
#571490
1   ...   47   48   49   50   51   52   53   54   ...   143
Bog'liq
МГ дарслик

Хром ва унинг бирикмалари.
Хром ҳалк хужалигида кенг қўлланиладиган металлар туркумига киради. Хром -уни қазиб олишда, бойитишда, эритишда учрайди.
Хром қуйидаги саноат корхоналарида қўлланилади:
- мсталлургия саноати -юқори сифатли пулат куйишда;
-сунъий каучук олишда, Органик буёқлар олишда;
- гальваниқа цехларида, сифатли пайвандлаш ишларида, фотоплёнкалар ишлаб чиқаришда,киркиш асбобларини қайта ишлашда, силликловчи пасталар ишлаб чиқаришда;
- нефтни қайта ишлаш корхоналарида;
- тери ишлаб чиқариш, сиёх, лак ва буёқлар, гугурт ва турли реактивлар ишлаб чиқаришда.
Хромнинг физик ва кимёвий хоссаси: кумушга ўхшаш ялтирок қаттиқ металл, эриш температураси 18900С, кайнаш температураси 24800С натижада қонденсация аэрозоли ҳосил бўлади.Хромнинг бирикмаларидан хром оксидлари Сr2O3 калий бихромат (К2Сr 2О 7) икки хромли калий, хром ангидриди, хромли аччиқтошлар ва бошқалар мавжуд.
Организмга кириш йўллари, заҳарлилик ҳусусиятдари ва чиқиш йўллари:
Хром организмга нафас йўллари орқали ўтади.Буруннинг шиллиқ пардаси устида яра ва атрофик жараёнлар ривожланиши мумкин. Баъзи холларда бурун тусикларининг ўйилиб кетишига олиб келади.
Тери орқали ва шиллиқ қаватлар орқали хромнинг хромат ва бихроматлари таъсир қилади. Шаҳсий гигиена қойдаларига риоя қилинмаса оғиз орқали ҳам хром чанглари таъсир этиши мумкин.
Бошқа металлар каби хром организмда материал кумулятив ҳусусиятга эга.Депо бўлиб жигар, буйрак, ўпка, соч, тирнок ҳисобланади. Хромнинг организмга таъсири нафас йўллари орқали буғлар ва қонденсация аэрозоллари сифатида таъсир этади. Тери ва шиллиқ. қаватларга таъсирида маҳаллий Қичиштириш ва куйдириш ҳусусиятига эга. Натижада бурун тусиклари шикастланишига олиб келади. Хром тузлари дерматит ва -экзема чақиради. Бундан ташқари ошқозон — ичак йўлларига таъсири катта бўлади. Хром аллергик таъсирга эга, унинг таъсири натижасида бронхиал астма пай до бўлади. Ошқозон - ичак йўлларига таъсир килиб гастритлар, яралар ҳосил қилади.
Хром чанглари таъсирида хромсиликоза касаллиги вужудга келиши мумкин.Тажрибалардан шу маълум булдики, хром бластмоген таъсирга эга.

Download 2,75 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   47   48   49   50   51   52   53   54   ...   143




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish