Пайвандлаш цехлари. Бу цехларда турли металл буюм қисмларни бир-бири билан бирлаштириш ишлари амалга оширилади. Бунинг учун уч синфга мансуб пайвандлаш усулларидан фойдаланилади:
1. Термик пайвандлаш жараёни-электроёй пайвандлаш усулида иссиқлик вольт ёйини вужудга келтириш йўли билан олинади ва бу иссиқликда электродларни эришига эришилади.
Электрон нур пайвадлаш. Термик самара олишда электронларнинг кинетик энергиясидан фойдаланилади. Бу мослама фокусланган катта зичликка эга бўлган электрон нурини беради.
Ёруғлик нури ёрдамида пайвадлаш. Бу аеосан лазер мосламаларидан фойдаланиш воситасида амалга оширилади.
Плазма ишлов бериш. Махсус катта қувватга эга бўлган ионлаштирилган заррачалар оқими исссиклик манбаи сифатида фойдаланилади.Плазма махсус мосламаларда вужудга келтирилади. Плазма ёндиргичлари-плазматронлар:
2. Термомеханик пайвадлаш жараёнинг қуйидаги турлари мавжуд:
Электр контакт пайвадлаш.Бирлаштирилиши керак бўлган қисмлар бир-бирига сикилиб,катта кучдаги ток ўтказилиш йўли билан пайвадланади.
Юқори частотали ток воситасида пайвадлашда юқори частотали киздириш ёрдамида (контакт ёки индукцион) пайвадланади (одатда 60 КГц радиочастотадан ортиқ
вакумда диффуз пайвадлаш-бирлаштирилиши керак бўлган контактдаги сатхлар атомларини,нисбатан узоқ давом этувчи юқори ҳарорат шароитида, диффузияси натижасида пайвадланади, бу эса ваккум шароитида амалга оширилади.
3. Механик пайвадлаш - металлни аввалдан киздирмай юқори босим остида узоқ бўлиш оқибатида сатхлар атомлари орасида богланиш вужудга келтирилади.
Ҳозирги кунда чўяндан ишлаб чиқариладиган буюмларнинг асосий қисми вагранкаларда амалга оширилади. Бунинг учун иш шихта тайёрлашдан бошланади. Эритилиши керак бўлган чуян блоклар (металлургия корхоналаридан келтирилган) печларга солинади ва қатор керакли қўшимчалар солинади,сўнгра ут олдирилиб эритилади.
Электрей ва мартен печларида эса бевосита аралашмасиз эритилади.Индукцион печларда металл индукция жараёнида ҳосил бўлган иссиқлик энергия ҳисобига амалга оширилади. Эриган металлни қолипларга куйиш жараёни қуйидагича амалга оширилади :замонавий металл куйиш жараёнларининг 2/3 қисми (чуян) лойдан тайёрланган қолипларга қўйилади. Қолган қисми эса бошқа усулларда амалга оширилади.Буларга эрийдиган моделларга куйиш,қобиқли қолипларга куйиш, металл қолипларга куйиш,босим остида куйиш,марказдан кочувчи усулда куйиш киради.
Куйиш ишлари асосан механизациялаштирилган усулда амалга оширилади. Эриган металл тўғридан-тўғри печлардан қолипларга куйиш жараёни автоматлаштирилган. Транспортёр лентасида куйиш жойига қолип келиб тўхтайди ва печдан керакли миқдорда металл қўйилади.
Ҳозирги кунда қўлда куйиш усулидан ҳам фойдаланилади.Қолипга
қўйилган металл совиб қолгач қолип лойидан буюмни ажратиш ишлари амалга
оширилади. Бунинг учун қолип махсус вибромайдончага жойлаштирилади. Майдонча силкиниши натижасида куриган лой туқила бошлайди. Буюм устидан тўла кўчмаган лой махсус виброкучирмалар ёрдамидақўлда кучирилади ёки буюм махсус камерага жойлаштирилиб,босим остида чиқувчи майда металл шарчалар оқимида тозаланади. Қолип тиркишларга оқиб кирган металл ортиқлари буюм сатҳидан вибройўнгичлар ёрдамида олиб ташланиб, силликланади.