Тошкент темир йўл мухандислари институти "Бухгалтерия ҳисоби ва аудит"


Корхона маблағларини шакллантирувчи манбалар таркиби ва тузилмаси



Download 0,89 Mb.
Pdf ko'rish
bet21/26
Sana21.02.2022
Hajmi0,89 Mb.
#59729
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   26
Bog'liq
mintaqavij temir jol uzeli xozhalik faoliyatining tahlili (1)

Корхона маблағларини шакллантирувчи манбалар таркиби ва тузилмаси 
Кўрсаткичлар 
Холати 
Ўзгариш 
Йил 
боши 
Йил 
охир
и 
му
тло
қ 
нисб
ий 
Жами манбалар 
Шу жумладан, 
1. Ўзмаблағлар 
Жамига нисбатан,% 
2. Мажбуриятлар 
Жамига нисбатан,% 
Шу жумладан: 
2.1 Узоқ муддатли қарзлар ва банк кредитлари 
Жамига нисбатан,% 
2.2 Қисқа муддатли қарзлар ва банк кредитлари 
Жамига нисбатан,% 
2.3 Олинган бўнаклар 
Жамига нисбатан,%
2.4 Кредиторлик қарзлар 
Жамига нисбатан,% 
2.4 Кредиторлик қарзлар 
Жамига нисбатан,% 
 
8- Жадвалда корхонанинг пассив маблағларини тахлил киладиган бўлсак, 
бу кисм хам 2 кисмдан иборат. Жуда катта улушини (98.57%) ўз маблағлари 
колган 1.43% эсамажбуриятлар ташкил этади. Мажбуриятлар хам узок 
муддатли карзлар ва банк кредитлари киска муддатли карзлар ва банк 
кредитлари иборат.
Узок муддатли карзлар ва банк кредитлари йил бошида 313498 сўмни 
ташкил этган бўлса, йил охирига келиб 611171сўмни яъни 297673
сўмга ошган ёки 194.9% га ўсган. 
Қисқа муддатли карзлар ва банк кредитлари йил бошида 26715 сўм 
бўлган бўлса, йил охирига келиб 28767 сўм бўлган. Йил бошига нисбатан 
107.7% ташкил этган.


39 
 
3.2 Корхона ишининг молиявий натижалари тахлили 
 
Фойда (даромад) иктисодий харакатнинг зарурий шарти максади 
сифатида каралади. Жахон амалиетида фойда дейилганда купинча бизнес 
самарадорлигининг тадбир воситаси сифатида каралади.Фойда бу даромадлар 
ва харажатлар фаркланишидаги юкори узгарувчанликдир.Улар орасидаги куйи 
узгарувчанлик эса зарарни ифодалайди. 
Даромадлар ва харажатлар молиявий натижларни характерловчи 
фойдани улчашга дахлдор улган элементлар ҳисобланадаи. Даромадлар ва 
харажатларни, яни фойдани аниклаш ва улчаш - корхона уз молиявий
ҳисоботини тайерлашда фойдаланиладиган капитал концепцияси хамда 
капиталнинг сакланишига боглик булади.
Даромадлар ва харажаталар элементлари куйидагича аникланади. 

Download 0,89 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   26




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish