Toshkent moliya instituti zulxumor toirovna abdalova zulxumor nazarovna tojiyeva


О ‘zbekiston  Respublikasi  tashqi  savdo  tuzilishi



Download 6,69 Mb.
Pdf ko'rish
bet92/114
Sana03.08.2021
Hajmi6,69 Mb.
#137685
1   ...   88   89   90   91   92   93   94   95   ...   114
Bog'liq
Iqtisodiy geografiya

О ‘zbekiston  Respublikasi  tashqi  savdo  tuzilishi
1990  yil
2000  yil
2010  yil
T ashqi savdo  aylanm asi.  m ln  
doll
805,6
6212,1
21842.2
Eksport,  m ln  doll
442,7
3264,7
13044.5
Im p o rt,  m ln  doll
362,9
2947,4
8799,7
Saldo  ( + ,- ) ,  m ln  doll
79,8
317,3
4244,8
Manba:  Основные тенденции  и  показатели экономического  и  социаль­
ного развития республики  Узбекистан  за  годы  независимости  (1990-2010 
гг.)  и  прогноз  на  2011-2015 гг.  Статистический  сборник.-Т.:  Узбекистан, 
2011.  С.58.
Tashqi  savdo  aylanm asi:  ek spo rt-im p ort.  0 ‘zbekiston  m us- 
taqillikka  erishuvi  b ilan   uning  ja h o n   ham jam iyatida  in teg rat­
siyalashuvi 
u ch u n  
b archa 
sharoitlar 
yaratilib, 
q o ‘shm a 
korxonalar  faoliyatidagi  ijobiy  natijalar  iqtisodiy  o ‘sishni 
ta ’m inlay  boshladi.  T ashqi  savdo  aylanm asida  eksport  hajm i 
ortdi.  Eksportda  k o ‘p   yillar  davom ida  paxta  asosiy  o ‘rinni 
egallab  kelgan  b o ‘lsa, 
hozirda  paxtad an   tashqari  q ator 
m ahsulotlar,  ya’n i  m ashinalar,  ularga  eh tiyot  qism lar,  rangli 
m etal  va  qora  m etallar,  m ineral  xom ashyo,  o ‘g‘it,  pilla, 
o ‘sim lik  m oyi,  energiya  m anbalari,  neft  m ahsulotlari,  oziq-
170


ovqat 
m ahsulotlari  va  xizm atlar  ulushi 
ortib 
boryapti. 
Ju m lad an ,  1990-2010-yillarda  paxtaning  m am lakat  eksporti- 
dagi  ulushi  59,7  foizdan  11,3  foizga  tushdi.  E ksport  tarkibida 
xom ashyo  b o ‘lm agan  m ah su lo tlar  salm ogri  m azk ur  davr 
oraligrida 
30 
foizdan 
70 
foizga 
koriarildi. 
Yengil 
avtom obillam i  eksport  qilish  oxirgi  10  yilda  7,6;  ip-gazlam a 
4,7;  trikotaj  m ahsulotlari  156,0;  sem ent  6,3;  sabzavot  va 
m evalar  14,1  m artaga  ordi.
E ksport  m ahsulotida  xizm atlam ing  salm ogri  1990-2010 
yillarda  1,3  foizdan  9,1  foizga  yetgan  h olda  o ‘z  ichiga  h a r  xil 
transpo rt  turlari,  xizm atlarni  oladi.  B undan  tashqari,  m ashina 
—  jih o zlam i  qayta  ishlash,  m ontaj  qilish,  ta 'm ird a n   chiqarish, 
foydalanish  va  ijaraga  berish,  sug‘urta,  reklam a,  arxitektura  va 
m uhandislik  xizm atlari  ham da  tu rizm   h am   xizm atlar  sirasiga 
kiradi.
Eksport
paxta 
o n q - 
kimyo 
energiya  qora va rangli  mashina va 
^тяЛ„
 
va boshqalar
tolasi 
ovqat 
manbalari 
metallar 
jihozlar
jEM 99 0   yil  И 2000  yU  0 2 0 1 0 :   у й ]
2-rasm.
  0 ‘zbekiston  Respublikasi  eksport  m ahsulotlari tarkibidagi 
o ‘zgarishlar,  foizda,  1990-2010  yy.
Eksportda  energiya  m anbalari  va  neft  m ahsulotlari  m uhim  
aham iyatga 
ega. 
U lam ing 
asosiy 
qism i 
yaqin 
xorij 
m am lakatlariga  eksport  qilinadi.  M azkur  m ahsulot  turlarining 
ja m i  eksportdagi  ulushi  24,8  foizni  tashkil  etad i  va  1990-yilga 
nisbatan  1,4  barobarga  k o ‘paydi.  X uddi  shunday  o ‘sish 
jaray on i  q ora  va  rangli  m etallar  va  ulardan  tayyorlangan
171


buyum lardan  h am   kuzatiladi.  Ju m lad an ,  m azk ur  m ahsulot 
turlarining  eksporti  1990-2010-yillarda  4,6  foizdan  6,8  foizga 
k o ‘tarildi.
M ashina  va  jih ozlarnin g  ushbu  k o ‘rilayotgan  yillarda 
u m u m   eksportdagi  ulushi  1,7  foizdan  5,5  foizga,  xizm atlam iki 
1,3  foizdan  9,1  foizga  va  boshqa  m ahsulot  turlari  eksport 
hajm ida  9,4  foizdan  27,7  foizga  o ‘sdi  (2-rasm ga  qarang). 
E ksportda 
boshqa 
m ah sulot 
turlari 
qatorida 
k o ‘nchilik 
m ahsulotlari,  keram ika,  shisha  buyum lar,  m ebel,  qurilish 
m ollari  asosiy  o 'rin d a   turadi.  Tashqi  savdoda  turli  korxonalar, 
birlashm alar,  firm alarning  ja h o n   bozoriga  m ustaqil  chiqishi 
eksport  m ahsulotlari  hajm ida  o ‘sishiga  olib  kelm oqda.  Tashqi 
savdoda  eksport 
m ahsulot laridan  farqli 
ravishda 
im port 
m ahsulotlarining 
ayrim lari 
yildan-yilga 
kam ayib 
bordi. 
Respublikada  im port  qilinayotgan  m ahsulotlar  tarkibida  ishlab 
chiqarish  texnik  aham iyatidagi  m ahsulotlar,  yarim   fabrikatlar, 
butlovchi  va  ehtiyot  qism lar,  m ateriallar  k o ‘pchilikni  tashkil 
etadi. 
C h unk i, 
m azku r 
m ahsulotlar 
respublikada 
ishlab 
chiqarilm aydi  va  u lar  tovar  ishlab  chiqarish  va  qayta  ishlash, 
texnologik  jarayo nlard a  foydalaniladigan  tovarlar  hisoblanadi. 
Im po rt  m ahsulotlari  tarkibida  m ashina  va  jih ozlarning   jam i 
im portdagi 
ulushi 
12,1 
foizdan 
44,1 
foizga 
k o ‘tarildi, 
aksincha,  oziq-ovqat  m ahsulotlari  im porti  keskin  kam aydi, 
y a’ni  ulam in g  salm ogh  48,9  foizdan  10,9  foizga  qisqardi  (3- 
rasm ).  Shuningdek,  im port da  energiya  m anbalari  va  neft 
m ahsulotlari  3,1  foizdan  6,0  foizga  k o ‘paydi  (3-rasm ga 
qarang).  A ksincha,  qora  va  rangli  m etallar va  boshqa  m ahsulot 
tu rlarida  h am   kam ayish  kuzatildi.  X uddi  eksportdagi  singari 
im port da  ham   xizm atlam ing  salm ogh  ortib  borm oq da,  2010- 
yilda  u m u m   im port  m ahsu lo tid a  x izm atlam ing  hissasi  4,7 
foizni  tashkil  etdi.  U m u m a n   olganda,  respublika  im port 
m ahsulotlarining  yam iiga  yaqinini  m ash ina  va  jih o zlar  tashkil 
etayotganligi  aholi  va  x o ‘jalikning  ayn an  m an a  shu  m ahsulot 
turlariga  b o 'lg an   talabi  yuqori  ekanligini  va,  o ‘z  navbatida, 
kelgusida 
o 'zim izd a 
m azk ur 
m ahsulot 
turlarini 
ishlab 
chiqarishni  tobora  y anada  kengroq  y o ig a   q o ‘yish  lozim ligini 
k o ‘rsatadi.
172


Im p o rt
o ttfc im v t 
kimyo 
enwgiy. 
qomvaiangU 
oziq-ovqat 
xizmatlar 
vaboihqator
y.hozias
 
mahsulotlari  manbalari va nafi 
metallai 
.  mahsulotferi
mebelotkri
IВ 1990  yil 
1 2 0 0 0  
У'1  0 2 0 1 0   vil  j
3-rasm.
  0 ‘zbekiston  Respublikasi  im port  m ahsulotlari  tarkibidagi 
o ‘zgarishlar,  foizda,  1990-2010  yy.
Tashqi  iqtisodiy  aloqalar,  tashqi  savdoda  ch et  m am lakatlar 
b ilan  ham korlikda  q o ‘shm a  korxonalar  tashkil  etish  eng  sam a­
rali  y o ‘llardan  biridir.  0 ‘zbekistondagi  tashkil  etilgan  xorijiy 
investitsiyalar  ishtirokidagi  korxonalar  tashqi  savdo  aylan­
m asida  ch etd an   m ash in a  va jiho zlar,  butlovchi  qism lar  k o ‘plab 
olib  kelishi  natijasida,  im port  m ahsulotlarining  ulushi  ortib 
boradi.
T ashqi  savdo  aylanm asida  T oshkent  shahri  va  T oshkent 
viloyatining 
salm og‘i 
yuqori. 
Birgina 
T oshkent 
shahri 
m am lakat  um um tashq i  savdo  aylanm asining  42,1  foizini, 
T o sh ken t  viloyati  esa  13,2  foizini  o ‘ziga  qam rab  olgan. 
Shuningdek,  A ndijon  (9,6  % ),  F arg‘o n a   (4,2  %)  va  N avoiy 
(4,2  %)  viloyatlari  ham   bu  borada  yetakchi  hisoblanadi. 
A ksincha,  Jizzax,  Sirdaryo,  X orazm ,  S urxondaryo  va  N a m a n ­
gan  viloyatlari  tashqi  savdoda  k am   ishtirok  etishm oqda. 
R espublika  viloyatlari  tashqi  savdosida  U zo q   xorij  davlatlari, 
M D H   davlatlari  alo hid a  o ‘rin  tu tadi.  Oxirgi  yillarda  M D H  
davlatlari 
bilan 
b o ‘layotgan 
aloqalar 
yanada 
kuchayib 
bo rm oq da.  Bu  savdo  aloqalari  tovar  yetkazib  berish,  suv  — 
energetika  resurslaridan  birgalikda  foydalanish,  transport,
173


kom m unikatsiya  va  boshqa  turli  sohalardagi  ham korlikka 
tayanilm oqda.

Download 6,69 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   88   89   90   91   92   93   94   95   ...   114




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish