Toshkent moliya instituti zulxumor toirovna abdalova zulxumor nazarovna tojiyeva



Download 6,69 Mb.
Pdf ko'rish
bet43/114
Sana03.08.2021
Hajmi6,69 Mb.
#137685
1   ...   39   40   41   42   43   44   45   46   ...   114
Bog'liq
Iqtisodiy geografiya

Yengil  sanoat  -  S anoatning  yana  b ir  tarmogM  bu  yengil 
sanoatdir.  Yengil  sano at  tarm og ‘i  aholini  turli  p redm etlar, 
buyum lar  bilan  ta ’m inlovchi  xilm a-xil  ta rm o q lam i  o ‘ziga 
birlashtiradi.  Yengil  sanoat  tarm o g‘i  qishloq  x o ‘jaligi,  kim yo 
sanoati  va  m ashinasozlik  bilan  ch am barchas  bog‘liqlikda 
rivojlanadi.  M azku r  tarm o qlar  yengil  sanoatni  xom ashyo, 
tabiiy  va  s u n ’iy  tolalar,  teri  m ahsulotlari,  bo 'y o q lar,  m ashina 
va jih o zlar  bilan  ta ’m inlaydi.


Y engil  sanoatning  eng  m u h im   tarm o g ‘i  to^qim achilikdir. 
T o ‘qim achilik  sanoati  u n d a  ishlovchilar  soni  b o ‘yicha  va 
ishlab  chiqarish  hajm iga  k o ‘ra  yetakchi  tarm o q lard an   b in  
b o ‘lib,  u n d a  su n ’iy,  kim yoviy  tolalar  ishlab  chiqarish  bugungi 
kun da  yetakchi  o ‘ringa  chiqib  oldi.  A yniqsa,  dunyo  b o ‘yicha 
A Q S H ,  H ind iston ,  Y aponiya  davlatlari  eng  k o ‘p  kim yoviy 
to lalar  ishlab  chiqaradi.  B ulardan  keying!  o ‘rinlard a  Osiyo 
y o ‘lbarslari,  K oreya  Respublikasi  va  Tayvan  turadi.  Ip   gazlam a 
m ahsulotlari  ishlab  chiqarish  esa  asosan  rivojlanayotgan 
m am lakatlarda 
y o ‘lga 
q o ‘yilgan 
b o ‘lib, 
so ‘zsiz 
bun da 
H in d isto n   yetakchi,  so‘ngra  A Q SH   va  X itoy  turadi.
Ipak   gazlam a  ishlab  chiqarish  a n ’anaviy  Osiyo  m am lakat- 
lariga  tegishli  b o ‘lsa,  ju n   gazlam a  ishlab  chiqarish  A Q SH , 
Buyuk  B ritaniya,  Italiya  davlatlarida  yaxshi  rivojlangan.  Ju n 
gazlam ani  chetga  eng  k o ‘p  aynan  shu  davlatlar  eksport  qiladi. 
Lyon  tolasi  va  u n d an   gazlam ani 
Rossiya, 
Belorussiya, 
F ransiya  va  Polshada  ishlab  chiqariladi.  T urli  gilam lar  A Q S H  
va  H in d isto n d a  ishlab  chiqariladi.  A m m o  q o ‘l  m eh n atid a 
yaratilgan  gilam   m ahsulotlari  ja h o n   bozorida  eng  qim m at 
m ah sulot 
hisoblanadi. 
D un yo   bozoriga 
q o ‘l 
m eh n atid a 
yaratilgan  gilam   m ahsulotlarini  E ro n ,  Afg‘on isto n   va  Turkiya 
davlatlari  yetkazib  beradi.
Oxirgi 
yillarda 
rivojlangan 
davlatlam ing 
ja h o n  
to ‘qim achilik  sanoatiga  q o ‘shayotgan  hissasi  sezilarli  darajada 
kam aydi.  A ksincha, 
rivojlanayotgan  davlatlarda, 
ayniqsa, 
arzon  ishchi  kuchiga  tayanilayotgan  jan u b iy -sh arq iy   Osiyo 
m am lakatlarida 
esa 
uning 
u lush i 
ortib 
bo rm o qd a. 
T o ‘qim achilik  bilan 
baravariga 
tikuvchilik 
sanoati 
h a m  
sharqqa  to m o n   siljib  taraqqiy  etm oqda.  D un yo   bo zorida  X itoy 
va  H in d isto n n in g   tayyor  tikilgan  kiyim lari  bugungi  ku nd a 
Y evropa, 
A m erika 
m ahsulotlari  bilan  raqobotlashm oqda. 
C h arm   va  oyoq-kiyim   sanoati  rivojlangan  davlatlarda,  A Q SH  
va  Italiyada  yaxshi  rivojlangan  b o ‘lib,  ushbu  davlatlar  yiliga 
h ar  biri  600  m ln  ju ft  oyoq  kiyim   islilab  chiqaradi.  D un yo da 
arzon  va  sifatli  oyoq  kiyim   ishlab  chiqaruvchi  X itoy  va  Tayvan 
ja h o n   bozorida  eksport  b o ‘yicha  birinchi  o ‘ringa  chiqib  oldi. 
T abiiy 
m ahsu lo tlar 
ichida 
m o ‘yna 
eng 
qim m atbaho 
hisoblanadi.  Rossiya,  A Q S H ,  X itoy  va  G erm aniya  ja h o n
77


m o ‘yna  bozorini  to ‘liq  egallashgan.  G retsiya  turli  m am lak at- 
lard an   keltirilgan  m o ‘y n a  p archalarini  qayta  ishlash  bilan 
dunyoda  dong  taratgan   b o ‘lsa,  qolgan  k o ‘pgina  davlatlar 
su n ’iy  arzon  m o ‘y n ad an   kiyim   ishlab  chiqarishni  y o ‘lga 
q o ‘yishgan.  Yengil  sanoatning  yana  b ir  m u h im   ta rm o g ‘i 
yuvelir  m ahsulotlari  ishlab  chiqarish,  qim m atb ah o   toshlarga  va 
m etallarga  ishlov  berishdir.  Bu  ta rm o q   A Q S H da,  Isroil, 
H in disto n  va  G ‘arbiy  Yevropa  davlatlarida  yaxshi  rivojlangan.
0 ‘rm o n   sanoati  sanoatning  eng  qadim gi  tarm o q larid an   biri 
b o ‘lib.  uning  korxonalari  asosan  yogko ch ,  o ‘rm o n   yaqinida, 
dengiz,  daryo  b o ‘ylarida,  te m ir  y o ‘llar  atrofida  joylashtiriladi. 
Y og‘o ch   tayyorlash  shim oliy  yarim   sharda joylashgan  K anada, 
Rossiya,  A Q S H ,  Shvetsiya  va  F inlyandiyada  yaxslii  yo‘lga 
qo'yilgan.  A holi  jo n   boshiga  yog‘o c h   tayyorlash,  yog‘o ch  
m ahsulotlarini  chetga  eksport  qilish,  q o g ‘oz  ishlab  chiqarish 
b o ‘yicha  K anada  dunyoda  birinch i  o ‘rin d a  turadi.  Oxirgi 
yillarda  ja n u b iy   Braziliya,  Afrika,  Jan ub iy-S harqiy  Osiyo 
m intaqasidagi  o ‘rm on lardan   foydalanish jadallashib  borm oqda. 
Afsuski,  bu  yerdagi  qim m atb aho   yog‘ochlar,  d araxtlardan 
m ahalliy  aholi  faqat  o ‘tin   sifatida  ishlatishadi  xolos.  S o‘nggi 
vaqtlarda  dengiz  va  o kean lar  orqali  yog‘o chni  Y aponiyaga 
eksport  qilish  y o ‘lga  q o ‘yildi.  M ebel  ishlab  chiqarish  o ‘rm on 
sanoatining  boshqa  tarm oqlariga  n isb atan  b irm u n ch a  farqli 
ravishda  joylashtirilgan. 
A n ’anaviy 
m ebel 
m ahsulotlarini 
A Q S H   va  G ‘arbiy  Y evropa  ishlab  chiqaradi.  Ofis  m ebellari 
ishlab  chiqarish  va  uni  Y aponiya  h am d a  Y evropaga  eksport 
qilish b o ‘yicha  X itoy  birinchi  o ‘rin da  turadi.

Download 6,69 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   39   40   41   42   43   44   45   46   ...   114




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish