Toshkent moliya instituti zulxumor toirovna abdalova zulxumor nazarovna tojiyeva


I  bob.  IQ T ISO D IY   GEOGRAFIYA  FANINING   OBYEKTI



Download 6,69 Mb.
Pdf ko'rish
bet3/118
Sana18.01.2022
Hajmi6,69 Mb.
#387097
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   118
Bog'liq
Иқтисодий география.Абдалова З

I  bob.  IQ T ISO D IY   GEOGRAFIYA  FANINING   OBYEKTI,
 
PR E D M E T I,  M AQSADI  VA  VAZIFALARI
1.1.  * Iqtisodiy  geografiya»  fanining  obyekti,  predmeti,
 
mazmuni,  maqsadi  va  vazifalari
Reja:
1.  Iqtisodiy geografiya fanining vujudga  kelishi
2.  Fanning tadqiqot obyekti va predmeti
3.  Fanning tadqiqot metodlari
4.  Iqtisodiy geografiyaning fanlar tizimidagi roli
7. 
Iqtisodiy geografiya fanining  vujudga  kelishi
G eografiya  fanining  rivojlanishi  qadim gi  A ntik  davrida 
m am lakatlar  o ‘rtasida  h ud ud iy   (geografik)  m e h n at  taqsim oti, 
y a ’ni  h ar  b ir  hu du d n in g   o ‘ziga  xos  tabiiy  sharoiti  va  resurslari, 
iqtisodiy  geografik  o ‘rni,  xalqlarning  urf-od atlari  va  a n ’anlari 
asosida  m a ’lu m   bir  tov arlam i  ishlab  chiqarish  va  xizm atlar 
ko‘rsatishga  ixtisoslashishi  va  ular  o ‘rtasida  tovar  ayirboshlash 
jarayonining  shakllanishi  davriga  borib  taqaladi.
M am lakatlar  o ‘rtasida  hud ud iy   m e h n at  taqsim otining 
shakllanishi  geografiya  fanlari  tizim ida  dastlab  iqtisodiy- 
geografik  tad q iq o tlam i  vujudga  kelishiga  olib  keladi.  Q adim gi 
yun on   olim i  S trabon  o ‘zining  o ‘n   etti  tom lik  «Geografiya», 
deb  nom langan  asarida,  aholining  hududiy joylashuvi,  m a m la ­
katlar  va  h ud u d lar  o ‘rtasidagi  tov ar  ishlab  chiqarish  va  savdo- 
sotiq  aloqalarini  yoritadi.
O brta  asrlarda, ja h o n   m am lakatlarida  natural  x o ‘jalik   hukm  
surgan  davrda,  antik   davrda  olib  borilgan  iqtisodiy  geografik 
izlanishlar  bir  oz  sustlashadi.  M a ’lum ki,  Buyuk  G eografik 
kashfiyotlar  xalqaro  savdo  va  ilk  kapitalistik  m unosabatlarning


rivojlanishiga  olib  keladi.  Bu  davrda  hu du diy  m eh n at  ta q ­
sim otining  chuqurlashishi  va  ja h o n   x o ‘jaligining  shakllanishi, 
o ‘z  navbatida,  iqtisodiy  geografiya  fanining  rivojlanishini  talab 
etadi.  M am lak atlar  va  ularning  h u d u d iy   birliklari  haqidagi 
iqtisodiy  geografik  tavsif g ‘arbiy  yevropalik  olim lam in g  asarla- 
rida  o ‘sha  davrlarda  ju d a   ch u q u r  talqin  etilgan.  Ayniqsa,  ilk 
geografik  bilim lam ing  nazariy  jihatlari,  m am lakatning  rivoj- 
lanishida  alohida  aham iyatga  ega  boNgan  iqtisodiy-geografik 
o ‘rin ,  yerning  ustki  tuzilishi,  aholining  tarkibi,  shaharlar, 
siyosiy  tu zu m   m asalalariga  qaratilgan.
Bozor  iqtisodiyoti  m unosabatlarining  kirib  kelishi  ishlab 
chiqarish  jarayo nini  rivojlanishiga  olib  keladi.  Ishlab  chiqarish 
kuchlarini  rivojlantirish  va  u n i  joylashtirish  m am lakat  h u d u d - 
lari  to ‘g‘risida  m a ’lum   bilim larni  va  m a’lum o tlarn i  to ‘plashni 
talab  etadi.  B inobarin,  ishlab  chiqarish  korxonalarini  sam arali 
va  oq ilo na joylashtirishda  h udu d n in g   x o ‘jalik jih a td a n   o ‘zlash- 
tirilganlik  darajasini,  u ning  tabiiy,  dem ografik,  m od diy  sh art- 
sharoitlarini  va  im koniyatlarini  o ‘rganish  ehtiyoji  iqtisodiy 
geografiya  fanining  geografiya  fanidan  ajralib  chiqishiga  va 
alohida  m ustaqil  fan  sifatida  rivojlanishiga  olib  keldi.  Agar 
«Tabiiy  geografiya»  fani  geografik  qobiqda  kechayotgan  tabiiy 
jarayonlarni  va  hodisalam i  o ‘rgansa,  «Iqtisodiy  geografiya»  fa­
ni  esa  ishlab  chiqarishni,  xususan,  ishlab  chiqarish  kuchlarini 
hududiy  rivojlanish  xususiyatlarini  va  q onuniyatlarini  tadq iq 
etadi.
«Iqtisodiy  geografiya»  atam asini  fanga  dastlab  m s  olim i 
M .V.  L om onosov  to m o n id an   1760-yillarda  kiritiladi  va  keyin- 
chalik  b u tu n   d unyoda  e ’tiro f etiladi.  O lim ning  asosiy g ‘oyasida 
e ’tibor, 
iqtisodiyotni 
rivojlanishida 
m am lakatni 
iqtisodiy 
geografik  nuqtai  n azard an   tad q iq   qilish  g‘oyat  m uhim   va 
zarurligiga  qaratiladi,  Shuningdek,  hudu dlarning   xo‘jaligini 
o ‘rganganda  davriylik  jih a td a n   o 'rg an ish   va  tabiiy  resurslam i 
o ‘zlashtirish  m asalalariga  alohida  e ’tib o r beradi.
G ‘arbiy  Y evropa  m am lakatlarida  X Y H I  asm ing  yarm ida 
iqtisodiy  geografiya  fanining  ilm iy  m aktablari  G erm aniya, 
F ransiya,  Buyuk  B ritaniyada  shakllanadi  va  rivojlanadi.  Bu 
bejiz  em as.  albatta,  chunki  bu  m am lakatlarda  fan -texnika 
sohasining  taraqqiy  etishi,  sanoat  inqilobining  ro ‘y   berish  va


dastlab  b o zo r  iqtisodiyoti  m u no sabatlarini  shakllanishi  ishlab 
chiqarishni  va  buning  natijasida,  m am lakat  hu du dlari  to ‘g‘ri- 
sidagi  iqtisodiy  bilim larni  rivojlanishiga  olib  keladi.
0 ‘sha  davrlarda  iqtisodiy  geografiya  faniga  nem is  olim lari 
A .G um bold,  K .R itter.  I.T yunen,  K .I.  A rsenev ju d a   katta  hissa 
q o ‘shishgan.  Iqtisodiy  geografiya  fanini  sobiq  Ittifo q  davrida 
rivojlanishiga  oldingi  asrning  20-yillarida  am alga  oshirilgan 
b u tu n   m am lakatni  elektrlashtirishga  qaratilgan  dasturni  am alga 
oshirilishi  bilan  bog‘liq  b o ‘lgan.  Bu  rejaga  m uvofiq,  iqtiso­
diyotni  k o ‘tarish   nu qtai  nazaridan,  hududlardagi  m ahalliy 
yoqilgri  resurslari  asosida  yirik  elektrostansiyalarni  qurish  va 
ularning  negizida  m etallurgiya,  m ashinasozlik,  kim yo  sanoati 
tarm oqlarini  shakllantirishga  qaratilgan  edi.  Bu  rejaning  asosiy 
m aqsadi,  m am lakat  hud ud larid a  katta  aham iyatga  ega  b o ‘lgan 
og‘ir  sanoat  tarm oqlarini  joylashtirish  va  rivojlantirish  b o ‘lib, 
buning  natijasida,  yirik  tran sp ort  m agistral  y o ‘llarini  tashkil 
etish   h am   e'tib org a  olingan.
M azk ur  rejani  am alga  oshirish,  o ‘z  navbatida,  m am lakat 
hu dudlarining  tabiiy  resurslari  va  sharoitlarini,  iqtisodiy  geog­
rafik  o ‘m in i,  aholi  va  m eh n at  resurslarini,  h ud ud iy   ixtisosla- 
shish  va  boshqa  im koniyat  va  sh aro itlam i  m ajm uali  o ‘rga- 
nish ni  talab  etadi.  O qibatda,  iqtisodiy  geografik  tad qiq otlam i 
olib  borish   zaruriyatini  yuzaga  keltiradi.  Iqtisodiy  geografik 
tadqiqotlarning  asosiy  ilm iy  y o ‘nalishlarida,  m am lakat  iqtiso- 
diyotini ja d al  su r’atlarda  rivojlantirish  va  sanoatlashtirish  m aq ­
sadida  iqtisodiy  rayonlashtirish  va  yangi  hududiy  ishlab 
chiqarish  m ajm ualarni  tashkil  etishning  nazariy  m asalalarini 
yaratishga  katta  e ’tib o r  qaratiladi. 
U shbu  reja  asosida, 
0 ‘zbekiston  Respublikasidagi  ilk  yirik  gidroelektrostansiya- 
larining  kaskadi  C hirch iq -B ozsu  gidroelektroenergiya  kaskadi 
quriladi  va  T oshkent  viloyatida  elektroenergetika,  m etallurgiya 
va  kim yo  m ashinasozlik  korxonalari  tashkil  topadi.  Shu  davrda 
iqtisodiy  geografiya  fanining  rivojlanishiga  G .M .K ijijanovskiy, 
LG .A leksandrov,  Y u.G .S aushkin,  N .N .B aransk iylar  va  qator 
olim lar  katta  hissa  q o ‘shadi  va  u lar  o ‘zlarining  ilm iy 
m aktablarini  yaratishadi.
Iqtisodiy  geografiya  fanini  0 ‘zbekistonda  rivojlanishi  XX 
asm ing  birinchi  yarm iga  to ‘g ‘ri  keladi,  1906-yillarda  T urkiston


geografiya  jam iyati  tashkil  topadi,  iqtisodiy  va  ijtim oiy 
geografiyaning  tarkibiy  qism lari  b o ‘lgan  siyosiy  va  aholi 
geografiya  fanlarining  tarm oqlari  rivojlanadi.  X alq  x o ‘jaligini 
sanoatlashtirish, 
m ineral 
xom ashyo, 
yer-suv 
resurslarini 
o ‘zlashtirish,  tran sp o rt  m agistrallarini  qurish,  sh ah ar  aholi 
pu nk tlarini  yaratilishi  m am lakatning  h ud ud iy   xususiyatlarini 
va  im koniyatlarini  rivojlantirishni  talab  etad i  va  iqtisodiy 
geografiya  fan ini  0 ‘zbekistonda  keng  qam rovli  rivojlanishiga 
olib  keladi.
0 ‘zbekistonda  iqtisodiy  geografiya  fanini  rivojlanishida 
M .B ehbudiy,  V .M .C h etirkin,  G .M .C herdan sev ,  K .I.L apkin, 
N .G .S ap e n k o ,  N .V .S m irnov,  Z .M .A kram ov,  M .K .Q oraxonov, 
A .S.Soliev  va  boshqa  olim larning  xizm atlari  katta  b o ‘lgan.

Download 6,69 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   118




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish