Макроиқтисодий барқарорликнинг асосий белгилари: - Даромадлар тақсимланиши муаммоси
- Иқтисодий ўсиш
- Тўла бандлик
- Ички нархларнинг барқарорлиги (инфляция)
- Бақувват тўлов баланси
- Давлат бюджети камомадининг ЯИМга нисбатан 3% дан ошиб кетмаслиги
- 2. Ялии ички маҳсулот хажмини аниқлашда қўлланиладиган баҳолар тизими.
- 1993 йилдаги МҲТнинг учинчи халқаро стандарти бўйича ялпи ички маҳсулот кўрсаткичини аниқлаш учун статистика амалиётида қуйидаги баҳолар қўлланилади:
- а) омилли баҳо;
- б) асосий баҳо;
- в) ишлаб чиқариш баҳоси;
- г) харидор баҳоси.
- Ялпи ва соф ички маҳсулотлар ҳамда ялпи ва соф миллий даромад кўрсаткичлари ўртасидаги боғланишларни қуйидаги тенгламалар билан ифодалаш мумкин:
- 1. Соф ички маҳсулот = ялпи чики маҳсулот – асосий капиталнинг қиймати;
- 2. Ялпи миллий даромад = ялпи ички маҳсулот + бирламчи даромад қолдиғи;
- 3. Соф миллий даромад = ялпи миллий даромад – асосий капиталнинг истеъмоли;
- 4. Соф миллий даромад = соф ички маҳсулот + бирламчи даромад қолдиғи;
- МҲТдаги баҳоларнинг хосил бўлишини қуйидаги тартибда ифодалаш мумкин:
- 1) Омил баҳо = меҳнат хаки + оралик истсъмоли + ялпи фойда.
- 2) Асосий баҳо = омил баҳо + ишлаб чиқариш соф солиғи;
- 3) Ишлаб чиқариш бахоси = асосий баҳо + маҳсулот соф солиғи.
- 4) Харидор бахоси = ишлаб чиқариш баҳоси + савдо – транспорт устамаси.
- 3. Ялпи ички маҳсулот хажмини аниқлаш усуллари.
- Ялпи ички маҳсулот хажми қуйидаги 3 усул билан ҳисобланиши мумкин:
- 1) Ишлаб чиқариш усули;
- 2) Тақсимот усули;
- 3) Охирги фойдаланиш усули.
- 1.Ишлаб чиқаршп усули (млрд. сўм):
- 1.Асосий баҳолардаги ялпи ишлаб чиқариш 1057010,7
- 2.Махсулот солиғи 69179,5
- 3.Субсидия 17018,0
- 4.Оралиқ истеъмоли 498179,1
- ЯИМ=ЯИЧ+МС-С-ОИ=1057010, 7+69179,5 – 17018,0-498179,1= 610993,1 млрд. сўм
- 2. Тақсимлаш усули (млрд.сўм ):
- 1. Ялпи даромад ва ялпи аралаш даромад 309356,6
- 2. Ёлланма ходимларнинг меҳнат хақи 233384,0
- 3. Ишлаб чиқариш ва импорт солиғи 85270,5
- 4. Субсидия 17018,0
- ЯИМ = (ЯД + ЯАД) +МХ + ИИС – С = =309356, 6 + 233384, 0 + 85270,5 -
- 17018,0 = 610993,1 млрд. сўм.
- 3. Охирги фойдаланиш усули (млрд. сўм):
- I. Ялпи мавжуд даромад 610993,1
- 2. Охирги истеъмол харажатлари 418735,1 шу жумладан:
- а) уй хўжаликлари 247082,8 б)давлат муассасалари 134986,4 в) уй хўжаликларига хизмат кўрсатувчи
- нотижорат ташкилотлар 36676,5 3. Ялпи жамғарма (1-2) 192258,4
- ЯИМ=ОИХ + ЯЖ=418735, 1 + 192258,4=610993, 1 млрд. сўм.
- Nominal va real yalpi ichki mahsulot.
- Joriy davr amaldagi baholarda hisoblangan YaIM – nominal YaIM deb ataladi va u quyidagi maqsadlarda foydalaniladi:
- - ishlab chiqarish hajmi va tarkibini aniqlash uchun;
- - YaIMni taqsimlash va qayta taqsimlash jarayonini aks ettirish uchun;
- - YaIMni har хil yo‘nalishlar bo‘yicha oхirgi foydalanish jarayonini o‘rganish uchun;
- - iqtisodiyotda amalda hosil bo‘lgan nisbatlar va o‘zaro aloqalarni aks ettirish uchun;
- - ijtimoiy takror ishlab chiqarishning boshqa makroiqtisodiy ko‘rsatkichlari bilan solishtirish uchun (ish haqqi fondi, foyda, tovar aylanishi, asosiy fondlar hajmi, material resurslar harajatlari, davlat byudjeti kamomadi, davlat qarzi va boshqalar).
- Joriy baholarda hisoblangan YaIM hajmiga ikki omil ta’sir ko‘rsatadi:
- - ishlab chiqarilgan yoki foydalanilgan tovarlar va хizmatlar hajmining o‘zgarishi;
- - tovarlar va хizmatlar bahosining o‘zgarishi (inflyatsiya yoki deflyatsiya darajasi).
- Real YaIM inflyatsiya va deflyatsiyalarni hisobga olgan holda aniqlanadi va u mamlakatning ijtimoiy-iqtisodiy rivojlanishni tahlil qilishda, amalga oshirilayotgan islohotlarning natijalarini baholashda, mamlakat iqtisodiyotini barqarorligini o‘rganishda va хalqaro solishtirishda keng qo‘llaniladi. Real YaIM hajmini aniqlash uchun YaIM bahosining indeksi-deflyatori hisobga olinadi.
- Масала. А - мамлакатда иқтисодиётнинг асосий тармоқларида ишлаб чиқарилган ялпи ички маҳсулот ҳажми ва оралиқ истеъмол харажатлари тўғрисида қуйидаги маълумотлар берилган:
| | | | | | | | | - Оралиқ истеъмол харажат-лари,
- минг сўм
| | | - Оралиқ истеъмол харажат-лари,
- минг сўм
| | | | | | | | | | | | | | | | - 2. Қишлоқ хўжалиги маҳсулотлари
| | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | - Берилганлар асосида қуйидагиларни ҳисобланг:
- 1. ЯИМ қийматининг мутлоқ ўзгаришини.
- А) ЯИМ қийматининг махсулот миқдори ҳисобига ўзгаришини.;
- Б) ЯИМ қийматининг махсулот баҳоси ҳисобига ўзгаришини.;
- В) ЯИМ қийматининг махсулот миқдори ва баҳоси таъсири ҳисобига.
- 2. ЯИМ қийматининг умумий индексни, шу жумладан:
- А) ЯИМ физик ҳажмининг умумий индексини;
- Б) ЯИМ баҳосининг умумий индексини;
- В) ЯИМ ҳажмига физик ҳажм ва баҳонинг таъсирини.
- 3. Оралиқ истеъмол харажатларининг мутлоқ ўзгаришини.
- А) ОИ харажатларининг махсулот миқдори ҳисобига ўзгаришини.;
- Б) ОИ харажатларининг махсулот таннархи ҳисобига ўзгаришини.;
- В) Оралиқ истеъмол харажатларининг махсулот миқдори ва таннархи таъсири ҳисобига ўзгаришини..
- 4. Оралиқ истеъмол харажатларининг умумий индексини, шу жумладан:
- А) ОИ физик ҳажмининг умумий индексини;
- Б) ОИ танархининг умумий индексини;
- В) ОИ физик ҳажм ва таннархнинг таъсирини.
- 1. ЯИМ қийматининг мутлоқ ўзгаришини
- Омилларнинг ЯИМ қийматининг мутлоқ ўзгаришини ўзгаришига таъсирини аниқланг:
- А) ЯИМ қийматининг махсулот миқдори ҳисобига ўзгаришини.;
- Б) ЯИМ қийматининг махсулот баҳоси ҳисобига ўзгаришини;
- Б) ЯИМ қийматининг махсулот баҳоси ҳисобига ўзгаришини;
- 2. ЯИМ қийматининг умумий индексни;
- А) ЯИМ физик ҳажмининг умумий индексини;
Do'stlaringiz bilan baham: |