Тошкент кимё-технология институти “менежмент ва касб таълими” факултети



Download 1,6 Mb.
Pdf ko'rish
bet46/126
Sana23.01.2023
Hajmi1,6 Mb.
#901485
1   ...   42   43   44   45   46   47   48   49   ...   126
Bog'liq
Товаршунослик 2-курс

Ёнғоқ мевалар.
Ёнғоқ мевалар группасига ёнғоқ, ўрмон ва кедр ёнғоқлари, 
фундуқ бодом, писта, ер ёнғоқ ва каштан киради. Мевалардан фарқли улароқ, 
ёнғоқнинг пўчоғи қалин, оқсил (10—25%) ва ёғ (30—70%) кўп бўлади. Ёнғоқ 
мағзи ширин ва ўта тўйимли маҳсулот.

кг 
ёнғоқнинг калориялилиги 8500 
ккал.
Унинг мағзи бевосита овқатга 
ишлатилади, конфетларнинг устига сепилади, шунингдеқ холва, карамель 
начинкаси ва турли шарқ ширинликлари тайёрлашда ҳам ишлатилади. Ҳом 
ёнғоқдан (пўчоғи ҳосил бўлмасдан) мураббо қайнатилади.
Ёнғоқ сентябрь - оқтябрь ойларида пишади. Бу даврда унинг ташқи қобиғи 
туша бошлайди. Ёнғоқнинг шакли, пучоғининг
катталиги ва қалинлиги фақат 
ўсимликнинг турига эмас, балки обҳаво шароитига ҳам боғлиқ Масалан, 
қурғоқчилик йилларида ёнғоқ, одатда, майда бўлади.
Ёнғоқ меваси йириқ ўрта ёки майда, қалин ёки юпқа пўчоқли бўлади. Йирик 
ва пўчоғи юпқа ёнғоқ энг яхши ҳисобланади, чунки унинг мағзи баракали бўлади. 
Ёнғоқ
мағзи оқиш-сариқ, жигар ранг ёки қорамтир пўст билан қопланган бўлади. 
Пўсти оқиш ёнғоқ яхши саналади.
Ёнғоқ
сифатига кўра, олий, 1-ва 2-навларга бўлинади, навлар қуйидаги 
кўрсаткичларга: ташқи кўриниши, пучоғининг ранги ва тузилиши; мағзининг 
ранги, таъми ва ҳиди; ёнғоқнинг катта-кичиклиги, қуруқ пучоқли ва донли 
қобиқли ёнғоқларнинг бор-йўқлигига, таҳир, хашаротлар теккан-тегмагани ва пуч 


ёнғоқлар бор-йўқлигига, бегона аралашмалар қанчалик қўшилганлигига қараб 
белгиланади.
Фундук
ўрмон ёнғоғининг маданий шаклидир. Бу ёнғоқ ўрмон ёнғоғига 
қараганда йирикроқ, пучоғи юпқа, деярли мағзи билан тўда бўлади. Фундукнинг 
мағзи юқори калориялидир. Қандолатчиликда ва табиийлигича ишлатилади.
Сифатига кўра фундук олий, 1-ва 2-навларга бўлинади.
Бодом.
У икки ҳил: ширин ва аччиқ бўлади; ширин ҳили бевосита 
озиқовқатга ва бодомли печенье, торт, пирожний тайёрлаш ва бошқа мақсадларда 
ишлатилади. Бодом чузиқроқ ёки ялпоқ шаклли, йирик ва майда, юпқа пучоқли ва 
қалин пучоқли бўлади. Унинг мағзи оқ, таъми ёқимли, салгина ҳушбўйдир.
Бодом савдога пучоғи билан ва пучоғи тозаланган холда чиқарилади. 
Сифатига кўра бодом 1-ва 2-навларга бўлинади.
Аччиқ бодом овқатга ишлатилмайди, чунки унда заҳарловчи модда — 
амигдалин бор. Ундан атторлик ва кимё саноатида фойдаланилади.
Писта.
Пистанинг қаттиқ, икки паллали пучоғи бўлиб, ичига яшил-бинафша 
ранг ширин таъмли мағзи жойлашган. Яхши пишган пистанинг пучоғи зеҳидан 
ёрилиб, мағзининг бир учи очилади. Пишгану очилмаган ҳиллари ҳам бўлади, бу 
ҳили сифатли ҳисобланмайди, чунки унинг мағзини ажратиш қийин. Писта мағзи 
қандолат саноати ва колбаса ишлаб чиқаришда кўп ишлатилади.
Сара писта йириқ тоза, хашарот тегмаган сал аччиқ пучоқли бўлади.
Арахис
(ер ёнғоқ) ёнғоқ
тупроқ ичида ўсиб пишади, кейин кавлаб олинади, 
ювилади ва қуритилади. Ер ёнғоқ меваси бурчоқ (дуккак) дан иборат бўлиб, бир 
ёки бир неча борламли, биттадан тўрттагача уруғи бўлади. Меванинг қобиғи мўрт, 
сариқ рангли, сирти турсимон, дони осон ажраладиган жигар ранг қобиқ билан 
қопланган бўлади.
Ер ёнғоқда 27—28% азот, 44—45% ёғ ва бошқа қимматли моддалар бор.
Қоврилган ер ёнғоқ овқатга ишлатилади, шунингдеқ ёғ, холва ва баъзи бир 
қандолат маҳсулотлари (торт, пирожний) тайёрлашда фойдаланилади. Ер ёнғоқ 
навларга ажратилмайди.

Download 1,6 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   42   43   44   45   46   47   48   49   ...   126




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish