Тошкент Давлат Транспорт Университети” “Иқтисодиёт” кафедраси темир йўл транспорти менежменти


Юк ташиш бўйича транспорт хизматлари сифат даражасини баҳолаш



Download 75,99 Kb.
bet2/7
Sana22.02.2022
Hajmi75,99 Kb.
#107278
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
Темир йўл транпорти менежмент фанидан курс лойиҳа

Юк ташиш бўйича транспорт хизматлари сифат даражасини баҳолаш

Транспорт хизматлари сифат кўрсаткичларини ҳисоблашни қуйидаги усул бўйича амалга ошириш мақсадга мувофиқдир:

  1. Юкларни етказишнинг муддати ва тезлилига риоя қилиш коэффициенти


бу ерда:
, – мос равишда юк ташиш Қоидаларига кўра ҳисобланадиган юкларни етказишнинг амалдаги ва меъёрий муддати, сут. (юкларни етказишнинг меъёрий муддати 3-4 сутка)
Юкларни етказишнинг меъёрий муддати қуйидагича аниқланади

бу ерда
– бошланғич-охирги операцияларни бажариш учун зарур бўладиган вақт, соат; (1 соат)
– ташишнинг тариф масофаси, км; 1066 км
– ташиш тезлиги, км/сутка; 290 км/сутка
қўшимча операцияларни бажариш учун зарур бўладиган умумий вақт, сутка (2-3 сутка)

Амалдаги муддатни аниқлаш учун ҳам мазкур формуладан фойдаланилади, фақат аниқ маълумотларга асосланилади.

  1. Ташилаётган юкларнинг сақланганлик кўрсаткичи:

=0,96
бу ерда:
– кўриб чиқилаётган давр учун юк ташиш хажми, т, ( =∑Р); 12 781 т
– ташилган юкларнинг йўқолган хажми; 702,955 т
– юк ташиш Қоидалари бўйича аниқланувчи юк тури ва транспорт воситаси типига боғлиқ бўлган маҳсулотнинг табиий йўқолиш ўртача меъёри(ўқув мақсадида 3.5%)

  1. Транспорт хизматларига талабнинг тўлиқ қондирилиш коэффициенти Кус ;

=1-239/ 12 781 =0.98
бу ерда
– мазкур давр учун ташишга буюртма қилинган юклардан ташилмаган қисми хажми. Бу кўрсаткич ташишга салоҳиятли талаб Рсп =13 251 т ва амалдаги ташилган юклар хажми ўртасидаги фарқ сифатида аниқланади.
= =13 020- 12 781 =239 т

  1. “Айни вақтида” юкларни етказиш ритмлилиги ёки доимийлиги коэффициенти, Кгр:

=55/73=0.73
бу ерда:
– аниқ t вақт оралиғида келишилган меъёрий интервалга риоя қилган ҳолда етказилган маҳсулот етказиб беришлар сони (55, қатнов)
– t давр учун маҳсулот етказиб беришнинг умумий сони.
Аниқ вақт оралиғида келишилган меъёрий интервалга риоя қилинган етказиб беришлар сони қуйидагича аниқланади
=365/5=73, қатнов
Бу ерда – юкни ташишга қабул қилгандан уни етказиб беришгача бўлган умумий вақт, сутка (5 cутка)
Хизмат кўрсатувчи ўз имкониятларидан келиб чиққан ҳолда истеъмолчи билан буюртмаларни ишлаш вақтини 1-3 сутка, товарларнинг омборда бўлиши вақти – 3-5 сутка ва товарнинг белгиланган жойда бўлиш вақтини – 1 сутка деб белгилаган. Транспорт воситасининг харакатланиш вақти меъёр бўйича олинади



  1. Юк эгаларига мажмуавий хизмат кўрсатиш кўрсаткичи Кком:


бу ерда
– темир йўл иштирокида “эшикдан-эшикгача” схемаси бўйича юкларни мажмуавий (аралаш) ташиш хажми; (5 112,4, т)
– маркетинг тадқиқотлари натижаси бўйича ёки экспертлар томонидан аниқланадиган логистик линияларда мижозларга хизмат кўрсатиш маданияти ва ахборотлилиги, мажмуавийлиги даражасини ҳисобга олувчи тўғирлаш коэффициенти
Изоҳ: А – таъминотчи омборидан жўнатиш станциясигача ёки қабул қилиш стнациясидан юк қабул қилувчининг омборигача автомобил транспортида транспортировкалаш; A’ – таъминотчи омборидан жўнатиш станциясигача ёки қабул қилиш стнациясидан юк қабул қилувчининг омборигача темир йўлнинг хусусий автомобил транспортида транспортировкалаш; М – жўнатиш станциясидан қабул қилиш станциясигача магистрал темир йўл транспортида ташиш.

  1. Фойдаланувчиларнинг транспорт билан таъминланганлик коэффициенти:


ёки
бу ерда:
– магистралгача бўлган масофа, км; 55 км
– темир йўлларнинг эксплуатация узунлиги, км; 1015 минг км
– хизмат кўрсатиладиган ҳудуд майдони, км2. 74 750 минг.кв км



  1. Юк эгалари учун транспорт қулайлиги коэффициенти, Ктд

=1.5/3=0.5
бу ерда:
– мамлакатдаги ёки ҳудуддаги транспорт қулайлигининг оптимал меъёри, соат (оптималлик 1-1.5 соат);
– кўрилаётган ҳудуддаги юк эгалари учун транспорт қулайлигининг амалдаги ўртача даражаси, соат. (2,5-3 соат)

  1. Ташиш хавфсизлиги коэффициенти, Кбп:


бу ерда:
– ташиш хавфсизлигининг амалдаги солиштирма кўрсаткичи (1 млрд ткм га тўғри келувчи авария ва бахтсиз ҳодисаларнинг сони);
– кўрсаткичнинг меъёрий катталиги (1 млрд ткм га тўғри келувчи хавфсизликка риоя қилинмаган шароитдаги мумкин бўлган минимал ҳолатлар 2 та ).

  1. Транспорт жараёнларининг экологиявийлик коэффициенти Кэк:


бу ерда:
Ун – юк ташишдан атроф муҳитга зарар келтирувчи рухсат эътилган концентрациянинг базавий меъёри;(639,05, т)


Уф – юк ташишдан атроф муҳитга етказилган зарарнинг амалдаги хажми ( ўқув мақсадида базавий меъёрдан ошиш ҳолатлари амалдагидан 15%га ортиқ). (734,9075,т)
3-жадвал
Юк эгаларига кўрсатилган транспорт хизматлари кўрсаткичи ва жами кўрсаткичлар хажмидаги улуши хақида маълумот



Кўрсаткич

Кўрсаткич натижаси

Кўрсаткичнинг улуши

Юкларни етказишнинг муддати ва тезлилига риоя қилиш коэффициенти

0,96

13

Ташилаётган юкларнинг сақланганлик кўрсаткичи

0,96

13

Транспорт хизматларига талабнинг тўлиқ қондирилиш коэффициенти

0,98

13.6

“Айни вақтида” юкларни етказиш ритмлилиги ёки доимийлиги коэффициенти

0,73

10

Юк эгаларига мажмуавий хизмат кўрсатиш кўрсаткичи

0,19

0.02

Фойдаланувчиларнинг транспорт билан таъминланганлик коэффициенти

1,4

20.86

Юк эгалари учун транспорт қулайлиги коэффициенти

0,5

19

Ташиш хавфсизлиги коэффициенти

0,4

0,05

Транспорт жараёнларининг экологиявийлик коэффициенти

0,86

11

Жами

7.17

100

Таҳлил: Темир йўл транпортида бажарилаётган хизматларнинг умумий кўрсаткичлар нуқтаи назаридан ёндашганимизда шу нарсалар аниқланмоқдаки 7.17 коэфицентлар йиғиндиси ичидан 20.86 % улуш билан юкларни эгаларига элтиш учун транспорт тармоғи етарли эканлигини кўрсатувчи кўрсаткич мавжуд. Ҳавфсизлик қоидаларига тўла жавоб бера олиши сабабдан юкларни сақланганлик кўрсатакичи 13 % улушни 0,96 коэффицент билан аниқланди. Темир йўл тармоғи атроф мухитга салбий таъсирини ўрганиш учун экологивийлик коэффиценти қўлланилган бўлиб, 11 % натижа билан юк ташиш ишлари самарадорлигига қанчалик хиссааини англатади.




  1. Download 75,99 Kb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish