Тошкент давлат иқтисодиёт университети



Download 1,72 Mb.
Pdf ko'rish
bet50/123
Sana24.02.2022
Hajmi1,72 Mb.
#231130
1   ...   46   47   48   49   50   51   52   53   ...   123
Bog'liq
20 y Birja ishi Sh J Ergashxodjayeva va boshq 2009 o'quv qo'llanma

 
Хулосалар 
Юқорида баён қилинганлар асосида шундай хулосага келишимиз 
мумкинки, биржа битимлари биржа фаолиятини кўриб чиқишнинг асосий 
жиҳати ҳисобланади. Биржа битими бу – кўплаб хусусиятларни қамраб 
оладиган ўзаро келишувдир. Хусусан, биржа турига қараб биржа 
битимларининг ўзи ҳам фарқланади. Бироқ ҳар қандай биржанинг тўртта асосий 
жиҳати бор: ташкилий, иқтисодий, ҳуқуқий ва этика жиҳати. Ушбу битим 
жиҳатларининг барчаси унинг мазмунида ўз аксини топади, яъни у ёки бу 
даражада битим тузаётган томонларнинг ўзаро келишувида ҳал этиладиган 
масалаларга алоқадор бўлади. Бу битимлар мазмунини қимматли қоғозлар 
билан мисолда кўриб чиқамиз. Бунда қуйидагилар мажбуриятлар ҳисобланади: 
 битим объекти, яъни сотиб олинадиган ёки сотиладиган қимматли қоғозлар; 
 битим ҳажми – сотиш учун таклиф қилинган ёки сотиб олиш талаб 
қилинадиган қимматли қоғозлар миқдори; 
 битим тузиладиган нарх; 
 битимни ижро этиш муддати, яъни сотувчи тақдим этадиган, харидор эса 
қимматли қоғозларни харид қиладиган пайт; 
 битим бўйича ҳисоб-китоб муддати, яъни харидор сотиб олинган қимматли 
қоғозлар учун тўловни амалга ошириши лозим бўлган пайт. 
Юқорида айтиб ўтилганидек, биржа битимлари биржа турига қараб 
таснифланади. Валюта биржасидани битимлар касса битимлари ва муддатли 
битимларга тақсимланади. Касса битими шу билан тавсифланадики, уни тузиш 
муддати уни ижро этиш муддати билан мос келади ва бундай битимда валюта 
дарҳол етказиб берилиши лозим. Муддатли битимнинг моҳияти шундаки, 
бундай битимда ижро муддати битим тузилган пайт билан мос келмайди, 
шунинг учун сотувчи келишиб олинган муддатдан сўнг харидорга валютани 
бериш мажбуриятини, харидор эса уни қабул қилиш ва битим шартлари бўйича 
тўлаш мажбуриятини олади. Ўз навбатида, муддатли битимлар «своп-битим», 
оддий муддатли битим, опцион ва фьючерс битимларга тақсимланади. 
Товар биржасидаги битимлар дастлаб реал товарли битимлар ва реал 
товарсиз битимларга тақсимланади. Ўз навбатида, реал товарли битимлар 
дарҳол етказиб бериладиган битимлар, етказиб бериш муддати кечиктирилган 
битимлар, шунингдек, бошқа битим турларига ажратилади. Дарҳол етказиб 
бериладиган битимлар биржа омборида мавжуд бўлган ёки йўлда етиб 
келайтган товар бўйича тузилади. Уларнинг мақсади – товарни сотувичдан 
харидорга табиий ўтказиш ҳисобланади. Етказиб бериш муддати кечиктирилган 
битимлар гаровли битимлар ва мукофотли битимларга тақсимланади. Гаровли 
битимларда гаров битимнинг ижро этилиши кафили сифатида қатнашади. 
Мукофотли битимларда мкофот отступного сифатида қатнашади ва тўловчига 
битимни ижро этиш ёки ундан воз кечишни талаб қилиш имконини беради. 
Бироқ исталган ҳолатда ҳам биржа битими ва унинг туридан қаатъи назар, 
биржада тузилган барча битимлар биржа шартномасида расмийлаштирилади. 


88 
Таянч сўзлар 
Биржа товарли битим, «спот- битим», касса битими, дарҳол ижро 
этиладиган битим, форвард битими, муддатли битим, ижро мудадти 
кечиктирилган битим, гаровли битим, мукофотли битим, биржа шартномаси 
моддалари, фиксинг, дилинг. 

Download 1,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   46   47   48   49   50   51   52   53   ...   123




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish