Тошкент давлат иқтисодиёт университети


 Биржа рисклари структураси



Download 1,72 Mb.
Pdf ko'rish
bet80/123
Sana24.02.2022
Hajmi1,72 Mb.
#231130
1   ...   76   77   78   79   80   81   82   83   ...   123
Bog'liq
20 y Birja ishi Sh J Ergashxodjayeva va boshq 2009 o'quv qo'llanma

11.2. Биржа рисклари структураси 
 
Биржа рискларини кучайтирувчи омиллар камдан-кам ҳолларда уларнинг 
функцияларига таъсир этади. 
Иқтисодий адабиётларда биржа савдосида уларнинг моҳиятини энг тўлиқ 
акс эттирадиган риск функцияларига инновацион, тартибга солиш ва ҳимоя 
қилиш функциялари киритилади. Риск функциялари қаторига яна таҳлилий 
функцияни киритиш мумкин бўлиб, у рискнинг мавжудлиги бир нечта ечим 
вариантидан бирини танлаш зарурати кўзда тутилиши билан боғлиқ. Шунинг 
Бевосита таъсир омиллари 

Биржа фаолиятини 
тартибга солиувчи 
қонунчилик; 

Давлат хизматлари ва 
муассасаларнинг 
кутилмаган ҳаракатлари; 

Солиқ тизими; 

Ҳамкорлар билан ўзаро 
маносабатлар; 

Биржачилар рақобати; 

Коррупция.
Билвосита таъсир омиллари: 

Сиёсий шароитлар; 

Мамлакатдаги иқтисодий 
вазият; 

Биржа савдосидаги 
иқтисодий аҳвол; 

Халқаро ҳодисалар; 

Форс-мажор ҳолатлар. 


133 
учун биржачилар қарор қабул қилиш жараёнида барча вариантларни таҳлил 
қилиб, энг рентабелли ва кам рискли вариантни танлайди. 
Таҳлил давомида тўғри келадиган вариантлар, қайси рисклар маъқул 
келиши, маъқул кемайдиган ёки биржа фаолияти ва бозор тизимида биржадан 
ташқари ҳаёт билан боғлиқ ҳар бир қатнашчи риск ёки мукофот олиш билан 
боғлиқ ҳоҳиш-истакларига эга ва учрайдиган рискларни таниб оладиган 
шароитларда бошқа рисклар билан нима қилиш кераклиги аниқланади. 
Биржа структуралари энг тўғри келадиган рискни ишлаб чиқиши ва унга 
амал қилиши лозим. Бунинг учун улар рисклар таснифига мурожаат қилиши 
лозим. рискларни таснифлашнинг қийинлиги шу билан боғлиқки, рисклар ранг-
баранглиги жуда катта, замонавий жамиятнинг сиёсий ва иқтисодий 
ривожланиши уларни аниқлаш ва тўғри баҳолаш қийин бўлган янги рискларни 
вужудга келтиради. Вужудга келаётган рискларга мураккаб молиявий ва ишлаб 
чиқариш вазиятларининг пайдо бўлиши ҳамроҳлик қилади. Охирги йилларда 
сиёсий омиллар билан боғлиқ рисклар алоҳида аҳамият касб этмоқда, чунки 
улар айниқса, биржа фаолиятида катта йўқотишларга олиб келади. 
Шундай қилиб, биржа фаолиятига таъсир этувчи риск омиллари ва 
функцияларидн келиб чиқиб, рискларни турлари бўйича таснифлаш таклиф 
этилади. Рисклар қуйидаги белгилар бўйича гуруҳланади: суғурталашга 
(хеджлаш) боғлиқлиги, диверсификациялаш мумкинилиги, муаммони ҳал 
қилиш босқичи, рискнинг вужудга келиш табиати, унинг миқёси, вужудга 
келиш соҳаси, биржа садосида вужудга келиш муддати, кутилаётган даража 
натижаси (2-расм).
Амалда бутун биржа фаолияти бир эмас, бир нечта рискларга учрайди. 
Айрим рисклар, масалан, сиёсий, иқтисодий, молиявийй, инфляцион, 
операцион, техник, экологик рискларни доим ҳам назорат қилиб бўлмайди, 
ваҳоланки, ҳозирги пайтда биржа битимларида риск муаммоларини ҳал қилиш 
йўлларини излаб топишда фойдаланиш мумкин бўлган кўп сонли ва хилма-хил 
воситалар мавжуд. Риск натижанинг ноаниқлик даражасини ифодалайди. 
Рисксиз биржа фаолият, биржа савдоси ва ўйинлари бўлиши мумкин эмас. 
Таваккал қилиш қобилиятига ҳам ўрганиш керак. Фонд ва валюта биржаларида 
риск кўпинча пулнинг харид лаёқати тушиб кетиши билан боғлиқ бўлади 
(кейинги пуллар бугунги пуллар билан бир хил сифатдаги биржа товарлари ва 
хизматларини «харид» қила олмайди). Бошқача қилиб айтганда бу инфляция 
риски.


134 
Суғурталаш 
имконияти бўйича

Download 1,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   76   77   78   79   80   81   82   83   ...   123




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish