Тошкент давлат аграр университети



Download 8,95 Mb.
Pdf ko'rish
bet125/310
Sana24.03.2022
Hajmi8,95 Mb.
#508018
1   ...   121   122   123   124   125   126   127   128   ...   310
Bog'liq
Pripoylar

Жараѐннинг моҳияти
: Кавшарлаш жараѐни деб оралиқ эрувчи металл 
ѐки қотишма ѐрдамида металл жисмларнинг бир-бири билан улаш жараѐнига 
айтилади, қовушиш натижасида улар мустаҳкам бирикма ҳосил қилади. 
Оралиқ қотишма ѐки металлар кавшарланаѐтган металлга нисбатан эриш 
температураси анча паст бўлади. Таъмирлаш-ишлаб чиқариш шароитда 
кавшарлашда тоза металлар ишлатилмайди. Сут маҳсулотларига ишлов 
бериш қурилмаларни кавшарлаш жараѐнида “припой” деб номланувчи 
металл қотишмалари ишлатилади. 
Брикмаларга қўйиладиган талабларга боғлиқ равишда улар бўш ва қаттиқ 
кавшарлаш турларига бўлинади. Улардан биринчилари қалайли қотишмалари 
билан, иккинчиси мис қотишмалари билан амалга оширилади. 
Икки жисм бир-бири билан мустаҳкам тўқнашиши учун эриган припой 
заррачалари металл билан диффузияга киришиши лозим. Яхши 
намланишлиги учун эриган припой ва қаттиқ металл оралиғидаги ўзаро 
тортишиш кучлари (адгезия), припой атом оралиғидаги тортиш кучидан 
(когезия) катта бўлиши зарур. 
F
2

F



F
р
F
3
1-расм. Металл юзасидаги эриган припой томчисининг мувозанат 
шартининг схемаси
: 1-припой; 2-металл сиртининг чегаравий текислиги. 
Қуйида металл сиртидаги эриган припой томчисининг мувозанат шартини 
кўрамиз. Бунинг учун муҳитлар чегарасидаги А заррачага (1-расм) таъсир 
этувчи кучни аниқлаймиз: газ (ҳаво)-суюқлик (эриган прибой)-қаттиқ жисм 


172 
(металл фазаси). Припой томчисининг оғирлигини (G) соддалаштириш 
мақсадида эътиборга олиб ўтирмаймиз. 
Припойнинг А нуқтасига қуйидаги кучлар таъсир этиши мумкин: 
1.
F
1
кучи суюқлик ва газ оралиғи чегарасида таъсир этиб суюқлик ва газ 
зарраларининг ўзаро таъсирини тавсифлайди, бу куч анча кам бўлиб, 
кейинчалик уни эътиборга олиб ўтирмасак ҳам бўлади. 
2.
F
2
кучи суюқлик заррачаларининг қўшни заррачаларнинг тортиш 
қийматини (когезия кучи) тавсифлайди; У А нуқтадаги натижавий 
кучнинг қўшни суюқлик заррачалари билан ўзаро таъсир этувчи кучдан 
иборат бўлиб, у томчи ичкарисидаги қаттиқ юзадаги ҳосил бўлган 
томчини бурчак остида тенг икки қисмга бўлади. 
3.
F
3
адгезия кучи суюқлик ва қаттиқ металл оралиғидаги чегара бўйича 
таъсир этишни тавсифлайди, у вертикал паст томон йўналган. F
2
ва F

кучи векторлари ўзаро қўшилганда уларнинг натижавий қиймати F
р 
ни 
оламиз. 
F
2
ва F
3
кучлари нисбатига боғлиқ бўлган натижавий Fp кучининг 
йўналишига қараб қаттиқ жисм-суюқлик-газ оралиқ чегарасига урунма 
оралиғидаги бурчак ўзгаради. 
2
,
1
3
,
1
3
,
2

Download 8,95 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   121   122   123   124   125   126   127   128   ...   310




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish