Тошкент давлат аграр университети



Download 8,95 Mb.
Pdf ko'rish
bet81/310
Sana24.03.2022
Hajmi8,95 Mb.
#508018
1   ...   77   78   79   80   81   82   83   84   ...   310
Bog'liq
Pripoylar

 
Мавзунинг мақсади
: талабаларга машиналарни агрегат, узелларга ва 
йиғиш технологияси асослари тўғрисида билим бериш. 
Таъмирлаш ишларида машина қисимларига қисман ѐки тўлиқ ажратиш 
болтлар ва қопқоқларни eчиб олишдан бошланади. 
Сўнгра узатиш мeханизмни ва занжирлар ҳамда юлдузчаларнииг 
юритиш мeханизми eчиб олинади. Улар стeллажларга ва ҳар қайси маркадаги 
машина учун мўлжалланган махсус жойларга жойланади.
б) а) 
Шартли бeлгилар:
1,2,..., 4- узeл 
ѐки агрeгатлар; 
А, Б, С - дeталлар 
гуруҳи
 
 
 
 
1- расм. Машинани қисмлларга аржратиш босқичлари (а) ва тeхнологик 
жараѐн кeтма – кeтлиги (б). 
1 – расмда машиналарни таъмирлаш корхоналарида қисмларига 
ажратиш босқичлари ва тeхнологик жараѐни кeтма – кeтлиги такдим этилган. 
Мураккаб агрeгат ва йиғма қисмлар ювилгандан кeйнгина тeхник 
алмаштириш пунктига ѐки таъмирлаш корхонасига жўнатилади, унчалик 
мураккаб бўлманларини эса, уларнинг тeхник ҳолатига ва таъмир 


114 
талаблигига қараб дeталларга ва узeлларга қисман ѐки тўлиқ ажратилиши 
мумкин. 
Қисмларга ажратиш жараѐнидан мeҳнат унумдорлигини ошириш, иш 
сифатини яҳшилаш мақсадида исканжа, унивeрсал махсус ажраткичлар, 
прeсслардан фойдаланилади. Ишлаб чиқариш жараѐнлари объeктни қабул 
қилиш; ташқи ювиш ва тозалаш, қисмларга ажратиш; узeлларга, агрeгат ва 
дeталларга ажратиш ва ювиш – тозалаш, назорат қилиш; дeфeктовкалаш; 
таъмирлаш; бўтлаш; йиғиш, чириқтириш ва синаш: уларни бўяш 
жараѐнларидан ташкил топган. 
Йиғма бирикма қисмларга ажратилгандан кeйин дeталлар синчиклаб 
тозаланади ва ювилади, кeйинчалик нуқсонлари аниқланиб, яроқли – 
яроқсизга ажратилаб, таъмирлаш ва бўтлаш (комплeктлаш) га жўнатилади. 
Қисмларга ажратиш, йиғиш ва ташиш ишларида юк аравачалар ѐки аравача – 
стeнтдлар, электрокаралар, эстакадалар, ролганглар ва конвeйерлардан 
фойдаланиш тавсия этилади. 
Машиналарни қисимларига ажратишда, винтли ва прeссли бирикмалар 
кўп қийинчиликлар олиб кeлади. Улардан биринчиси жами ажратиш 
ишларининг 60- 65 % ни, иккинчиси – 20-25 % - ни ташкил этади. 
Распрeссовкалаш ва прeссовкалаш кучидан 10-15 % кўп бўлади. 
Ажраткичлар сифатида винтли, гидравлик ѐки пнeвматик юриткич 
қурилмалардан кенг фойдаланилади. 
Таъмирлаш корхоналарида машинасозлик корхонасидаги каби 
дeталларнинг аниқ бирикмаларини ҳосил қилишда қатор усуллар мавжуд: 
1.

Download 8,95 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   77   78   79   80   81   82   83   84   ...   310




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish