Тошкент давлат аграр университети



Download 8,95 Mb.
Pdf ko'rish
bet270/310
Sana24.03.2022
Hajmi8,95 Mb.
#508018
1   ...   266   267   268   269   270   271   272   273   ...   310
Bog'liq
Pripoylar

Фойдаланилган адабиѐтлар: 
1. Ремонт машин / И.Е.Ульман умумий тахр.ост. –М.: Колос, 1982. 
2. Организация ва планирование производств на ремонтнқх предприятиях / 
Ю.А.Конкин тахр. ост. 2-нашри: -М.: Колос, 1981. 
3.
С.М.Бабусенко. 
Проектирование 
ремонтно 
– 
обслуживающих 
предприятий.-М.: Агропромиздат, 1990. 
5.8. Ёрдамчи ишлаб чиқариш бўлимларини лойиҳалаштириш 
 
Режа: 
1.
 
Асбобсозлик бўлимини лойиҳалашнинг умумий қоидалари, унинг 
структураси. 
2. Ўлчаш, металлографик ва механик синаш, кимѐвий-технологик 
лаборатория бўлимларини лойиҳалаштириш. 
3. Бош меҳаник бўлими таркибидаги участкаларни лойиҳалаштириш. 
Мавзунинг мақсади:
талабаларга ѐрдамчи ишлаб чиқариш бўлимларини 
лойиҳалаштиришга оид билим бериш. 
Илгари таъкидланганидек ихтисослашган таъмирлаш-техсервис корхоналари 
асосий ва ѐрдамчи ишлаб чиқариш бўлимларидан ташкил топган. 
Ёрдамчи ишлаб чиқариш бўлими (ЁИЧБ) таркибига асбобсозлик, лаборатория, 
бош механик участкалари киради. Улар асосий ишлаб чиқариш эҳтиѐжиларини 
қондиришга хизмат қилади. 
Асбобсозлик-бўлими
кесиш, ўлчаш ва ѐрдамчи асбобларни, дастгоҳ, назорат 
ва чилангар-монтаж мосламаларини, штамплар, пресс-формалар ва бошқа 
жиҳозларни тайѐрлашга мўлжалланган. Одатда таъмирлаш корхоналари кесиш, 
ўлчаш ва назорат асбоблари билан марказлашган тартибда таъминланади. Шу 
боисдан асбобсозлик участкасининг вазифасига асосан унга асбоболарни тиклаш 
ва чархлаш ҳамда асноларни тайѐрлаш ва таъмирлаш ишлари киради. 
Асбоб ва мосламаларни тайѐрлаш ва таъмирлашга оид ѐрдамчи ишларга 
(темирчилик, пайвандлаш, термик, галваник ва бошқ.) тегишли ишлаб чиқариш 
бўлимлари томонидан амалга оширилади. Шунинг учун асбобсозлик бўлинмини 
лойиҳалаш вақтида, одатда, батафсил технологик ҳисоблашлар олиб борилмайди, 
йириклаштирилган маълумотлардан фойдаланиб қўя қолинади. 
Асбобсозлик бўлимиининг структураси таъмирланадиган объектрлар 
рўйхатига ва ишлаб чиқариш турига кам боғлиқ бўлади. Одатда бу бўлим 
таркибига қуйидагилар киради: чилангарлик, механик бўлими, чархлаш бўлими 
ва хизмат хонаси. Кўпчилик ҳолларда бу бўлим таркибига асбобсозлик тарқатиш 
омбори (АТО) ва марказий асбобсозлик омбори (МАО) ҳам киритилади, аммо бу 
участкалар мустақил ҳам бўлишлари мумкин. 

Download 8,95 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   266   267   268   269   270   271   272   273   ...   310




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish