Тошкент давлат аграр университети


Ишлаб чиқаришни концентрациялаштириш ва ихтисослаштириш



Download 8,95 Mb.
Pdf ko'rish
bet209/310
Sana24.03.2022
Hajmi8,95 Mb.
#508018
1   ...   205   206   207   208   209   210   211   212   ...   310
Bog'liq
Pripoylar

Ишлаб чиқаришни концентрациялаштириш ва ихтисослаштириш
– 
машиналар ѐки узел ва агрегатларни таъмирлашга оид кўп ишларни 
бирлаштириш, ишчи жойларида таъмирланадиган узелларни, тикланадиган 
деталлар турларини чеклаш. Ушбу талабни сақлашлик таъмирланувчи объектнинг 
такрорлашувини таъминлайди, ишлаб чиқариш жараѐнининг барқарорлашувига 
шароитлар яратади. 
Ишлаб чиқариш жараѐнини ташкиллаштиришга 
қўйиладиган асосий талаблар туркуми
концентрациялаштириш (бир жойга тўплаш) 
ихтисослаштириш 
пропорционалликни таъминлаш 
ритмлиликни таъминлаш 
узвийликни таъминлаш 
параллелликни таъминлаш 
тўғри оқимликни таъминлаш 
1-расм. Ишлаб чиқариш жараѐнини такомиллаштиришга қўйиладиган 
асосий талаблар туркуми. 
Тикланадиган ва таъмирланадиган объектларнинг юқори даражада 
такрорланувчанлигида ишчи жойларининг ихтисослашувчанлиги яхшироқ 
таъминланади, бу афзаллик орқали меҳнат унумдорлигини оширишга, меҳнат 
ресурсидан ва ишлаб чиқариш фондидан фойдаланиш аҳволини яхшилашга имкон 
беради. 
Катта ишлаб чиқариш дастурида ишловчи ѐки бетўхтов равишда 
ускуналарни юкловчи ва детал операцияли иш жойларига эга бўлган таъмирлаш 
корхоналари юқори даражали ихтисослашган оқимли ишлаб чиқаришга ўтишни 
таъминлайди. 
Ишлаб чиқаришнинг юқори даражали такрорланувчанлиги, узлуксизлиги, 
оқимлилиги, ўз навбатида, ишчи жойларининг ихтисослашувчанлигини янада 
чуқурлаштиради, уларни махсус ускуналар, оснастка ва инструментлар билан 
жиҳозлашга асос солади. Буларнинг барчаси меҳнат унумдорлигини оширишга, 
таъмирлаш сифатини яхшилашга, ускуналарни самаралироқ ишлатиш учун 
шароитлар яратади. Таъкидлаш жоизки, операцияларнинг юқори даражада 
такрорланувчанлиги,қайд этилган афзалликлар билан бирга, қатор камчиликларга 
ҳам эга, улар ишлаб чиқаришни монотонлилигидир, бунда ишчилар тез чарчаб 
қолишади. Меҳнатни илмий ташкил этиш йўли билан операциялар юқори 


300 
даражада такрорланганда ишлаб чиқариш гимнастикаси, мусиқавий узилишлардан 
сўнг такроран операцияларни бажариш ва бошқа омиллар ҳисобига ишчилардаги 
чарчашлик аломатларини қайтаришга имкон беради. 

Download 8,95 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   205   206   207   208   209   210   211   212   ...   310




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish