Toshkent axborot texnologiyalari universiteti samarqand filiali kompyuter injiniringi fakulteti kompyuter tizimlari kafedrasi


SCADA тизимлар ўз ичига қуйдагиларни олади



Download 425,9 Kb.
bet2/4
Sana04.06.2022
Hajmi425,9 Kb.
#634220
1   2   3   4
Bog'liq
MUSTAQIL ISH RVT

SCADA тизимлар ўз ичига қуйдагиларни олади:
- Тизимда иштирок этаѐтган қурилмалар драйверлари;
- информацияларни алмашинувини таъминловчи серверлар;
- Реал вақт тизимлари – технологик жараѐндаги информация алмашинуви, қайта ишлашини ташкил этувчи;
- Компьютер ва инсон ўртасидаги алоқани ташкил этувчи интерфейс – у ѐрдамида инсон тех жараѐнни назорат қилади, керак бўлса бошқаради;
- Программа – редактор, у ѐрдамида инсон-компьютер интерфеси яратилади;
- Логик бошқариш тизими - амалий программаларни бажарилишини ташкил этувчи;
- Реал вақт маълумотлар баъзаси – программа, бораѐтган жараѐн тарихини реал вақтларда сақловчи;
- Авария ва авария олди хабарларини бошқариш тизими – программа, технологик ходисаларни автоматик бошқаришда авария холатларини аниқловчи, қайсики авария холатларида огохлантириш тизимини юритовчи;
- Хисоботларни шакллантирувчи программалар – фойдаланувчи учун технологик жараѐнни бориши тўғрисида хисоботларни тайѐрлаш;
- Ташқий интерфеслар – бошқа SCADA тизимлар ва операцион тизимлар билан информациа алмашини ташкил этувчи.

SCADA тизимлар асосида реал вақт тизимларида жараѐнларни бошқариш ташкил этилади. Бошқариш тизимларида қуйдаги қурилмалар қатнашади:


- Бошқариш қурилмаси;
- Бошқариш механизими;
- Бошқариш объекти;
- Датчик.
Бу қурилмаларни бирортаси тизимда иштирок этмаса бошқариш тизими бўлмайди. SCADA бошқариш қурилмасига ўрнатилади. У дастурдан иборат бўлиб, юқорида кўрсатиб ўтилганидек, тизим интрументал пакети ѐрдамида бошқариш алгоритми ташкил этилиб аниқ жараѐн учун бошқариш тизими ташкил этилади. Ташкил этилган тизим реал вақтда иш олиб борувчи SCADA таркибига кирувчи программа асосида фолият юритади. Технологик жараѐнларни автоматик бошқариш тизимларини ташкил этишни икки варианти қўлланилади.
Биринчи варанта асосий бокарувчи сифатида компьютер иштирок этади. Компьютер датчиклардан бошқарилувчи объектдан келган информацияларни АРЎҚ лар орқали қабул қилади, информацияларни реал вақтларда қайта ишлаб зарурий командани РАЎҚ лар орқали бажарувчи механизмга юборади.


Download 425,9 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish