Тошкент Ахборот Технологиялари Университети Телекоммуникация Технологиялари Факультети Телекоммуникация Узатиш Тизимлари кафедраси



Download 1,55 Mb.
Pdf ko'rish
bet42/60
Sana22.02.2022
Hajmi1,55 Mb.
#114788
1   ...   38   39   40   41   42   43   44   45   ...   60
Bog'liq
uzl телекоммуникация узатиш тизимлари

М
1
 
 

 
ПЧФ
 
U
N
(t

N
М
Н
 
f
Д
 
 

 
ПЧФ
 
U
2
(t

2
М
2
 
f
Д
 
 

 
ПЧФ
 
U
1
(t

1
f
Д
 
Гр
АИМ
уз
ат
ГҚ
уз
ат
м
а-
йди
А
с
та
нс
ия
уз
ат
увч
и 
қури
лма
код
ер
БҚ
КУ
уз
ат
СС
уз
ат
Гр
ИК
М
си
гн
ал
Гр
Б
ва
ТҚ
КЎ
қ.
қ.
С
Р
ЛИНИ
Я
Т
Р
АК
Т
И
Л
ин
иян
ин
г 
ИК
М
си
гн
ал
и 
 

 
f
Д
 
СС
қа
б.
қил
Т
Ч
А
ГЎ
қаб
.
қи
л.
де
ко
де
р 
Гр

ИК
М
си
гн
ал
6
.1

ас
м. 
И
КМл
и уз
атиш тиз
имл
ар
ин
ин
г охи
рги
ста
нтс
ияла
ри
ни
т
узил
иши с
хе
маси
АК
Б
ва
М
қа
б.
қил

В
с
та
нс
ия
қа
бул қ
илувч
и 
қури
м
ас
и 
 

 
 

 
ПЧФ
 
ПЧФ
 
ПЧФ
 
Ф
Д
 
Ф
Д
 
1
2
3
В
С
 
f
Д
 
f
Д
 
В
С
 
В
С
 
U
2
(t

U
N
(t

1
2
N
1
2
Н


85 
 Рақамли узатиш тизимларининг цикли ва юқори циклининг 
тузилиши 
ИКМли рақамли узатиш тизмларининг цикл ва юқори циклларининг 
вақт бўйича диаграммаларининг тузилиш принтсипи қуйидаги 6.2-расмда 
кўрсатилган.
6.2-расм Цикл ва юқори циклнинг вақт бўйича диаграммаси 
Одатда битта циклда битта ѐки иккита каналнинг Б ва М сигнали 
берилади. Шундай қилиб, барча (N) каналнинг Б ва М сигналларини узатиш 
учун юқори циклда бирлаштирувчи N ѐки N/2 цикл талаб қилинади. Юқори 
циклларда бундай циклларни бирлаштирилиши Б ва М сигналларни узатиш 
учун лозим бўлган каналлар сонини ташкил қилиш ва қабул қилувчи қисмда 
бу сигналларни тўғри тақсимлаш учун лозим. Юқори циклнинг биринчи 
қисмида одатда юқори қиклли синхронизациянинг синхросигнали (СС) 
узатилади, Б ва М эса узатилмайди. Шундай қилиб юқори цикллар 
таркибидаги циклларнинг умумий сони, Б ва М сигналларини узатиш учун 
мўлжалланган барча каналлар сонидан битта кўп. Гуруҳли ИКМ сигналнинг 
узатиш тезлиги, тизимнинг тактли частотаси: f
т
=f
д
·N·m орқали аниқланади, 
бу ерда: f
д
-дискретизациялаш частотаси; N- каналлар сони; m-разрядлар 
сони. Цикл 32 канал оралиғидан ташкил топган бўлиб, шундан 30 таси 
асосий ахборотли сигналларни узатиш учун, қолган 2 таси хизмат 
ахборотларини узатиш учун қўлланилади (ИКМ-30 узатиш тизими учун). 
F
Д
=8 кГц еканлигини ҳисобга олсак, бу тизимнинг тактли частотаси
f
т 
=8·32·8 кГц.
Цикл 125 мкс 
т 
т 
Разряд (ипмулс ҳолати) 
Канал оралиғи (кодли гуруҳ) 
ТС

ТС

ТС
С
-1 
ТС
С 
ТС

СС
КО

КО

КО

КО
-N 
КО

СС 
КО

КО

Б ва М 
Р

Р

Р

Р
м 
Юқори цикл 
т 
т 


86 
Назорат саволлари 
 
1. ИКМли рақамли узатиш тизимларининг тузилиши ҳақида тушинча 
беринг. 
2. РУТ ларининг шахсий қурилмалари хақида тушунча беринг. 
3. РУТларнинг гурухли қурилмалари хақида тушунча беринг. 
4. Нима учун рақамли узатиш тизимларининг чиқишида код 
ўзгартиргичлар ўрнатилади? 
5. Рақамли узатиш тизимларининг чиқишида жойлашган 
трнсформаторларнинг вазифаси нимадан иборат? 
6. РУТ ларининг цикли қандай тузилади? 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 


87 
7-маъруза 
 
 
РАҚАМЛИ УЗАТИШ ТИЗИМЛАРИДА ТАКТЛИ, ЦИКЛЛИ,
ЮҚОРИ ЦИКЛЛИ СИНХРОНИЗАЦИЯ 
 
Режа: 
 
1. Рақамли узатиш тизимларида тактли, циклли, юқори циклли 
синхронизация 
2. Синхросигнал қабул қилгичи 
Рақамли узатиш тизимларида тактли, циклли, юқори циклли 
синхронизация 
 
Импульс кодли модулятсия (ИКМ)га эга бўлган сигналларни тўғри 
декодерлаш ва қабул қилувчи станцияда мос келувчи каналлар бўйича 
декодерланган ахборотларни тарқатиш учун, тактли ва циклли 
синхронизация қўлланилади. Тактли синхронизация узатувчи ва қабул 
қилувчи 
станцияларда 
сигналларни 
қайта 
ишлаш 
тезлигини 
тенглаштиришни таъминлайди. Уни кузатиш учун қабул қилувчи 
станциянинг генератор қурилмаси (ГҚ), қабул қилинган ИКМ сигналидан
ажратиб олинган тактли частотани бошқаради. Тактли частотани ажратиб 
олиш резонанс усулда амалга ошади. Бундай усулни қўлашдан мақсад, ИКМ 
сигналининг енергетик спектрини дискрет қисми тактли частоталардан 
иборатлигидир. Тактли частоталарни ажратиб олиш учун тактли 
оралиқларни ажратиб олувчи қурилмадан фойдаланилади. Унинг 
соддалаштирилган схемаси 7.1-расмда кўрсатилган. 
7.1-расм. Тактли оралиқларни ажратиб олувчи қурилманинг 
соддалаштирилган схемаси 
Тўғирлагич, линиядан тушган икки қутбли сигнални бир қутблига 
ўзгартиради. Кейин сигнал кучайтиргичда кучайтирилади. Тор оралиқли 
филтр (ТОФ), тактли частота (f
т
)нинг гармоник тебранишларини ажратади. 
Бундай филтрларга тактли частота тебранишларини ажратиб олишда қаттиқ 
талаблар қўйилган, акс ҳолда бир қутбли ИКМ сигналининг енергетик 
спектрларини узлуксиз ташкил топувчиларининг бир қисми филтр орқали 
ўтади ва тактли частотани фазали титрашига олиб келади, яъни импульслар 
f
т 
Тўғирилагич 
Кучайтиргич 
ТОФ 
ШҚ 


88 
орасидаги вақтли оралиқларни ўзгартиради. Тактли частотанинг импульсли 
кетма-кетликларини шакллантириш, шакллантирувчи қурилма (ШҚ)да 
амалга ошади. ШҚ чиқишидан тактли частота, қабул қилувчи қисмдаги ГҚни
ишини бошқарган ҳолда унга узатилади. 
Цикл бўйича синхронизация каналларни тўғри тарқалишини, яъни маълум 
бир каналларнинг декодерланган АИМ сигналларини қабул қилувчи 
қурилманинг шу каналларига тушишини таъминлайди. Узатувчи станцияда 
шаклланган синхросигнал ахборотли сигналлар билан биргаликда линия 
трактига узатилади. Қабул қилувчи станцияда синхросигналлар, фарқланувчи 
белгилар бўйича ажратилади. ИКМли узатиш тизимларида улар доимий 
тузилишга ва тақиб частотасига эга. Синхросигнал сифатида битта иккилик 
символни ѐки маълум бир тузилишга эга бўлган символлар гуруҳини қўллаш 
мумкин. Ҳозирги пайтда, синхронизм йўқолганда, уларни зудлик билан 
топишни таъминловчи кўп символли синхрогуруҳлар қўлланилади. Циклли 
синхронизм аппаратурасини улашда синхронизмга кириш вақти деб аталувчи 
маълум бир вақт оралиғи белгиланади. Синхронизм бузилганда тизим 
синхронизмни излаш режимига ўтади. Бу синхронизмни излаш вақти билан 
характерланади. Синхронизм йўқолганда ИКМли тизимларнинг иши 
бузилмаслиги учун, иложи борича, синхронизмга кириш ва уни излаш вақти 
кам бўлиши лозим. Замонавий ИКМли тизимларда бу вақт бир неча 
миллисекунддан ошмайди, чунки унинг ошиши, АТС асбоблари орқали 
абонентларни ажралиб кетишига олиб келади.
ИКМли узатиш тизимларида циклли синхронизациядан ташқари, АТСларни 
ўзаро боғловчи ва мослаштирувчи сигналларни тўғри тақсимланишини 
таъминловчи юқори циклли синхронизация ҳам қўлланилади. 

Download 1,55 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   38   39   40   41   42   43   44   45   ...   60




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish