Томонидан дарслик сифатида тавсия этилган



Download 4,45 Mb.
Pdf ko'rish
bet308/553
Sana30.04.2022
Hajmi4,45 Mb.
#596111
1   ...   304   305   306   307   308   309   310   311   ...   553
Bog'liq
25-y-Iqtisodiyot-nazariyasi.-Darslik.-Sh.Sh .Shodmonov.T-2009

Тадбиркорлик
қобилияти
. Вақт ўтиши билан мамлакатда тадбиркор 
кишилар сони кўпаяди ва бу ялпи таклифга таъсир кўрсатади. Масалан, 
кейинги 
вақтда 
республикамизда 
тадбиркорлик 
фаолиятини 
ривожлантиришга асосий эътиборнинг қаратилиши бундай фаолият билан 
шуғулланишга ҳаракат қилувчи кишилар сонининг кўпайишига олиб келиши 
муқаррар ва бу ўз навбатида ялпи таклифни оширади. 
Импорт ресурслар нархлари.
Чет эллардан ресурслар импорти миллий 
иқтисодиётда ялпи таклифнинг кўпайишига олиб келади. Импорт 
ресурсларига нархларнинг пасайиши миллий иқтисодиётда ялпи таклифни 
оширади, нархнинг ошиши эса ялпи таклифни камайтиради. Кейинги даврда 
импорт ресурсларга нархнинг ўзгаришига олиб келаётган асосий омиллардан 
бири – валюта курсларининг ўзгариб туриши ҳисобланади. Бу қандай рўй 
беришини тушуниб олиш учун чет эл валюталарининг сўмга нисбатан нархи 
тушди, яъни сўмнинг қиймати кўтарилди, деб фараз қиламиз. Бунда 
корхоналарга ҳар бир сўм учун кўпроқ чет эл валюталари олиш имконияти 
вужудга кел
а
ди ва бу миллий ишлаб чиқарувчилар учун чет эл 
ресурсларининг сўмда ифодаланган нархи тушганлигини билдиради. Бундай 
шароитда миллий корхоналар чет эл ресурслари импортини кўпайтиради ва 
ишлаб чиқаришнинг мавжуд даражасида маҳсулот бирлигига бўлган 
харажатларни камайтиришга эришади. Аксинча, чет эл валюталарининг 
сўмга нисбатан нархи ошган тақдирда, яъни сўм қадрсизланганда импорт 
ресурслари нархлари кўтарилади. Натижада бу ресурсларнинг импорти 
камаяди, маҳсулот бирлигига харажатлар ортади. 
Бозордаги ҳукмронлик.
Ресурсларни етказиб берувчиларнинг 
бозордаги ҳукмронлигининг сусайиши ёки кучайиши ҳам ресурс нархларига 
ва ялпи таклифга таъсир кўрсатиши мумкин. Бозордаги ҳукмронлик – 
нархларни рақобат мавжуд бўлган шароитдагидан анча юқори ўрнатиш 
имкониятидир. Кейинги 20 йил давомида ОПЕК мамлакатлари бозор 
монополиясининг вужудга келиши ва ҳалокатга учраши бунинг ишончли 
мисоли бўлиб хизмат қилиши мумкин. 70-йилларда ОПЕК мамлакатлари 
нефть нархини ўн марталаб оширишга эришди, бу маҳсулот бирлигига 
харажатларни 
кескин 
кўпайтирди. 
80-йил 
ўрталарида 
ОПЕК 
мамлакатларининг бозордаги ҳукмронлигининг сезиларли сусайиши, аксинча 
ишлаб чиқариш қийматининг камайишига олиб келди. 

Download 4,45 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   304   305   306   307   308   309   310   311   ...   553




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish