Томонидан дарслик сифатида тавсия этилган


олишга эришиш учун фирмалар томонидан фойдаланиладиган нарх



Download 4,45 Mb.
Pdf ko'rish
bet190/553
Sana30.04.2022
Hajmi4,45 Mb.
#596111
1   ...   186   187   188   189   190   191   192   193   ...   553
Bog'liq
25-y-Iqtisodiyot-nazariyasi.-Darslik.-Sh.Sh .Shodmonov.T-2009

олишга эришиш учун фирмалар томонидан фойдаланиладиган нарх.
Бу 
нархни қўллаш учун бозорда рақобат чекланган бўлиб, монопол вазият 
мавжуд бўлиши зарур. Мазкур вазиятда талаб нархга боғлиқ бўлмайди, шу 
сабабли нархнинг кўтарилиши товар сотилишини кескин камайтирмайди. 
Бундан ташқари аҳолининг юқори даромад олувчи қатлами харид қиладиган 
нуфузли товарлар ҳам мавжудки, улар нуфузли нархларда сотилади. 
Ривожланган мамлакатларда юқори даромад олувчи аҳоли қатлами учун 
дала ҳовлига эга бўлиш, машҳур курортларда дам олиш, сўнгги нусхадаги 
кийимлар кийиш, янги моделдаги автомашинада юриш – мартабали ёки 
обрўталаб истеъмол ҳисобланади. Мартабали истеъмол нуфузли нархларни 
юзага келтиради. Улар одатдаги нархлардан анча юқори бўлади. Нуфузли 
нархларни қўллашда товарларни ишлаб чиқариш харажатлари ва рентабеллик 
даражаси, бозордаги талаб, унинг ўзгариши ва бозордаги рақобатлашув 
шароити ҳисобга олинади. Шунга қараб, 
маълум давргача ўзгармайдиган 
қатъий (стандарт) нарх ва ўзгарувчан нарх қўлланилади.
Шундай 
товарлар борки, истеъмолчилар уларнинг нархи ўзгармаслигини афзал 
кўради. Масалан, коммунал хизмат, транспорт хизмати тарифлари шундай 
нархлар жумласига киради. 
Эркин бозор нархи – бу талаб ва таклиф асосида вужудга келадиган 
бозор нархидир. 
Маданийлашган бозор шароитларини вужудга келтиришда 
эркин нарх жамият ва бозор муносабатлари барча субъектлари 
манфаатларини энг мақбул тарзда уйғунлаштиришга имкон беради. 
Нарх диапазони
нархлар оралиғининг пулдаги ифодасидир.
Нарх 
диапазони қуйи, ўрта ва юқори нархларни ўз ичига олади. Нарх диапазони 
қанчалик кенг бўлса, товар муомаласи шунчалик тез юз беради, чунки талаб 
билан нарх ўзаро боғланади. 
Бозор кўлами ҳисобга олинганда ҳудудий (минтақавий), миллий ва 
халқаро нархлар мавжуд бўлади. 

Download 4,45 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   186   187   188   189   190   191   192   193   ...   553




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish