Томонидан дарслик сифатида тавсия этилган


-диаграмма. Ўзбекистонда ЯИМнинг



Download 4,45 Mb.
Pdf ko'rish
bet77/553
Sana30.04.2022
Hajmi4,45 Mb.
#596111
1   ...   73   74   75   76   77   78   79   80   ...   553
Bog'liq
25-y-Iqtisodiyot-nazariyasi.-Darslik.-Sh.Sh .Shodmonov.T-2009

3.2-диаграмма. Ўзбекистонда ЯИМнинг 
мулкчилик шакллари бўйича ишлаб чиқарилиши
20,6
32,4
6,7
24,3
12,8
3,2
Давлат мулки
Фуқароларнинг мулки
Фермер ва деҳқон хўжаликлари
Хўжалик бирлашмалари
Қўшма корхоналар
Нодавлат мулкининг бошқа турлари
Диаграммадан кўринадики, 2008 йилда ЯИМнинг 20,6 фоизи давлат 
мулкига асосланган корхоналарда яратилган бўлса, 79,4 фоизи нодавлат 
мулкига асосланган корхоналарда яратилган. Жумладан, 32,4% - фуқаролар 
мулки, 24,3% - хўжалик бирлашмалари, 12,8% - қўшма корхоналар, 6,7% - 
фермер ва деҳқон хўжаликлари, 3,2% - нодавлат мулкининг бошқа 
кўринишларида яратилган. 


156 
3.5. Ўзбекистонда мулкни давлат тасарруфидан чиқариш ва
хусусийлаштириш мақсади, йўллари ва усуллари 
Бозор муносабатларига ўтишнинг асосий шарти кўп укладли 
иқтисодиётни ва рақобат муҳитини шакллантириш учун шарт-шароитини 
вужудга келтиришдан иборат. Бунда асосийси мулкчилик масаласини ҳал 
қилишдир. Шу сабабли республикамиз Президенти И.А. Каримов мулкчилик 
масаласини ҳал қилишни «...бозорни вужудга келтиришга қаратилган бутун 
тадбирлар тизимининг тамал тоши бўлиб хизмат қилади»
1
деб алоҳида 
таъкидлаб кўрсатади. Узоқ йиллар мобайнида республикамиз иқтисодиётида 
умумхалқ мулки деб аталган, аслида эса давлатлаштирилган мулк тўлиқ 
ҳукмронлик қилиб келди. Назария ва амалиётда умумхалқ мулки деб 
ҳисобланган мулк субъекти сифатида давлатнинг чиқиши жамият аъзолари 
ўртасида бу мулкка «ҳеч кимники», «давлатники», «бировнинг мулки» деб 
қарашларининг шаклланишига олиб келди. 
Бозор иқтисодиётини вужудга келтириш вазифаси ўтиш даврида 
мулкчиликда давлат секторининг салмоғи анча юқори бўлган мамлакатларда 
бу мулкнинг маълум қисмини давлат тасарруфидан чиқариш ва 
хусусийлаштиришни тақозо қилади. Шунга кўра, Ўзбекистонда ҳам мулкни 
давлат тасарруфидан чиқариш ва хусусийлаштиришга муҳим аҳамият касб 
этувчи жараён сифатида қаралиб, «Давлат тасарруфидан чиқариш ва 
хусусийлаштириш тўғрисида»ги Қонунида (1991 йил 19 ноябрь) қуйидагича 
таъриф берилади: 

Download 4,45 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   73   74   75   76   77   78   79   80   ...   553




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish