Tom qoplamalarini barpo etish texnologiyasi Режа


Бирлашган (чордоксиз) томлар



Download 73,5 Kb.
bet3/3
Sana16.03.2022
Hajmi73,5 Kb.
#495391
1   2   3
Bog'liq
Tom qoplamalarini barpo etish texnologiyasi

Бирлашган (чордоксиз) томлар
Бирлашган томларда ёпма кисми чордок ора ёпмаси конструкцияси билан бирлашган булиб, уларда чордок кисми булмайди ва чордок ора ёпмасининг остки кисми юкори кават учун шифт вазифасини утайди.
Купчилик холларда бирлашган томлар темир-бетон элементлардан тайерланади. Бирлашган томлар чордокли (нишобли ) томларга нисбатан 10-15 % арзонга тушади, эксплуатация нархи эса 5 баравар кам булади. Бирлашган томларнинг шамоллатилмайдиган еки шамоллатиладиган турлари булади.
Шамоллатилмайдиган томларда темир-бетон епма плитаси устидан бир еки икки кават рубероид когоз иссик битум билан епиштирилади. Бу катламнинг асосий вазифаси иссикликни утказмаслик ва темир-бетон плита оркали хона ичидан кутарилаетган бугдан намланишининг олдини олишдир. Плита еки сочилувчан материал куринишига эга булган говак бетон, фибролит, шиша пахта, шлак, керамзит ва бошка иссиклик изоляцияси материаллари тушам калинлиги теплотехник усулда хисоблаб топилади.
Иссиклик изоляцияси катлами устидан калинлиги 15-20 мм булган цемент коришмасидан текисловчи кават езиб чикилади. Агар иссиклик изоляцияси материали сочилувчан булса текисловчи кават калинлиги 25-30 мм килиб олиниб, орасига диаметри 2-3 мм симдан килинган, катаклари 200-300 мм булган тур куйиб юборилади. Текисловчи катлам устидан бир неча кават рубероид еки бошка рулон материалдан килинган тушамалар махсус епма мастикалар еки иссик битумлар ердамида елимланиб, устидан 6-8 мм калинликда майда енгил керамзит шагал еки шлакдан химоя катлами езиб чикилади. Айрим холларда иссиклик изоляцияси катламининг урнини босувчи ва бир йула епмани кутарувчи конструкция вазифасини бажарувчи говак бетон еки енгил бетон (купик бетон, керамзит бетон ва бошка)лардан иборат ёпма конструкцияси ишлатилади.
Шамоллатиладиган томлар шамаллатилмайдиган томлардан иссиклик изоляцияси катлами устида колдирилган очик жой (тиркиш) хамда текисловчи катлам урнига юпка темир-бетон плита еки панел куйилиши билан фарк килади. Колдирилган очик жой иссиклик изоляцияси катламидаги ортикча намликни чикариб юборишга ва унинг изоляция хусусиятларини яхшилашга мулжалланган булади.
Бирлашган томларни турини танламда махаллий иклим шароити бинонинг ички температура-намлик режими холати эътиборга олинади. Масалан, шамоллатиладиган томларни хар кандай иклим шароитли районларда куриш мумкин. Шамоллатилмайдиган томлар эса, кишки уртача совуклиги - 300 дан кам булмаган районларда курилади.
Курук еки температура-намлик режими нормал булган хоналар устидан том шамоллатилмайдиган булиши мумкин.
Атмосфера сувларини окизиб юбориш учун бундай томлар нишоби 20 дан 80 гача олинади, айрим холларда эса текис томлар хам ишлатилади. Томларнинг нишоби асосан 3,4 ва 5 каватли рубероидлар билан епилади. Масалан, нашоби 5-80 булган томларда 3 кават, 2-50 томларда - 4 кават ва 1,5 - 20 томларда - 5 кават рубероид тушалади.
Бундай томлар ташки тарновли, ички тарновли ёки тарновсиз булиши мумкин. Тарновсиз томли бино баландлиги беш каватдан юкори булмаслиги ва шу билан бирга бинода балконлар булмаслиги керак. Баланд биноларда деворларнинг ёгин-сочин сувларидан хулланиши натижасида мустахкамлиги камаяди. Бундан ташкари атмосфера сувларининг музлаши натижасида хамда эриган корлардан буготларда хосил булган сумалаклар огирлигидан бугот устки кисмидаги рубероид когозлар йиртилади. Бундай холлар булмаслиги учун нисбатан анча кулайликларга эга булган конструктив ечим, яъни атмосфера сувларини бино ичкарисидаги тарновдан окизиб юбориш усули кулланилади. Бунда хона иссиклиги хисобига тарновларда сувлар музлашининг олди олинади.
Сув йигиладиган жойлардаги тарнов воронкаларини шундай жойлаштириш керакки, унда сув йули узунлиги 24 м дан ва битта воронкага тугри келадиган (агар труба диаметри 100 мм булса) юза 80 м2 дан куп булмаслиги керак. Битта томда камида иккита воронка булиши лозим. Темир-бетон ковургали плиталарни икки кават килиб куйиб, орасига иссиклик изоляцияси материали жойлаштирилиб хосил килинган шамоллатиладиган чордоксиз томлар индустриал томлар хисобланади. Бундай томларда тепа ва остки кисмига жойлаштирилган темир-бетон ковургали плиталар узаро понасимон куринишига эга булган енгил бетон плита ердамида ушлатиб куйилади.
Бирлашган том ёпмаларини урнатишда томнинг “конек” кисмига устки туташган жойига ва деформация чоклари устининг сифатли ёпилишига катта эътибор бериш керак. Бирлашган томлар турини танлашда уларнинг техник-иктисодий томонлари билан бирга бино куриладиган районнинг табиий иклим шароитлари тугри келиши хам эътиборга олинади.
Адабиётлар:


1. Штоль Т.М. и др. "Технология возведения подземной части
зданий и сооружений" М. СИ. 1990. 288 с.
2. Ищенко И.И. "Монтаж стальных и железобетонных конструкций" М. ВШ, 1990. 287 с.
3. Бадьин Г.М. Мещаников А.В. "Технология строительного производства" Ленинград, СИ 1987г. 606 с.
4. Неелов В.А. "Курилиш монтаж ишлари" Тошкент "Укитувчи"
Download 73,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish