Токи галла м устакиллигига эриш м ас эк а н м и з, иктисодий м ус



Download 11,24 Mb.
Pdf ko'rish
bet61/194
Sana12.07.2022
Hajmi11,24 Mb.
#782246
1   ...   57   58   59   60   61   62   63   64   ...   194
Bog'liq
Donli ekinlarni yetishtirish texnologiyasi

микдори 
кам булади. 
ToF-адир 
ва нотекисликларда укитлар 
ювилиб ва шамол ёрдамида учиб кетади ва самараси камайиб 
боради. 
Лалмикорликда 
азотли 
ва 
фосфорли 
угитни 
биргаликда бериш ижобий натижа беради.
Фосфор билан азот бир вактда солинганда текислик- 
тепалик зонада хосил гектарига 2-2,5 ц гача, 
t o f
олди ва 
тогли зонада 4-6 ц гача ортган.
Лалмикорликдаги текислик-тепаликлардан иборат бул- 
ган типик буз тупрокли ерларда фосфор ерни асосий иш- 
лаш вактида гектарига 60 кг дан солинади. Шу зоналарнинг 
тупроги ювилган ерларига эса 30 кг дан азот солиниши 
керак. 
T
of
 
олди ва тогли зонадаги тук тусли буз тупрокли 
ерларда гектарига 30 кг азот, 60 кг фосфор ёки 30-45 кг азот 
ва 60 кг фосфор хамда 50 кг калий солиш максадга мувофик.
Бахор серёгин келган йилларда ерлар эрта бахорда 
ишланади, бу вактда бегона утларни йукотиш учун аввал 
борона килинади кейин енгил культивация билан угит бери­
лади. Бахорда катор ораларига 30-35 кг азот берилади ёки 
самолётлар оркали угитларни бериш мумкин. Бу ишлар 
факатгина ёмгир куп тушса олиб борилади, акс холда мут- 
лако фойдасиз. Имкони бор кадар кузги бугдойларни киш - 
лаб чиккандан с^нг эрта бахорда озиклантириш самара Бера­
ди. Раллаоролдаги дон и н с т и т у т маълумотларига гектарига


30 кг азот солинганда 2,3 ц, 30 кг азот ва 50 кг фосфор 
оолинганда 4,0 центнер кушимча хосил олинди.
Эрозияга учраган яъни тупроги уртача ювилган май- 
донларида озиклантиришнинг самарадорлиги янада юкори 
булиб гектарига 30 кг азот солиш эвазига 5ц, 30 кг азот, 60 
кг фосфор солиш хисобига 5,7ц, 30 кг азот, 60 кг фосфор ва 
40 кг калий солиш эвазига 6,8 ц кушимча хосил олиш 
имконини бсрди, контрол вариантидаги хосилдорлик эса 
гектарига 8,6 ц дан ошмади.
Кузги бурдой азотли ва азот-фосфорли угитлар билан 
озикдантирилганда донининг сифати яхшиланади, таркиби- 
даги асосий курсаткичлар протеин микдори 1,3-2,6 
%
гача, 
клейковина (оксил модда) 3,8-7,9 % гача ва донининг 
ялтироклигм 6,5-22,3 % гача ортади. Аммо укитлаш микдори 
кора шудгорга ва утмишдош экинлар турига караб хам 
узгариб боради. Угитлар кора шудгорда яхши натижа беради, 
олинадиган хосил микдори юкори булади. Лалмикорликда 
утмишдош экинларнинг таъсири хосилдорликка жуда сези- 
ларли даражада булмайди. Факатгина кора шудгорга экиши 
купрок ижобий вазиятни вужудга келтиради.
Кузги бугдойни озиклантиришда хар гектарига сарф- 
ланадиган угит нормаси тупрокда мавжуд озик моддалар 
таркибига караб куйидагича белгиланади: 30 кг азот, 60кг 
фосфор; 30 кг азот, 40 кг калий ёки 30 кг азот, 60 кг фосфор, 
30кг калий. Тунг кузги озиклантириш вактида ёки кишда 
музлаган ерга гунг сочувчи машинада солинади. Минерал 
угитлар кишда ёки эрта бахорда арлаш угит сепивчи сеялка 
ёки самолётда сепилади.
Бурдой экиладиган ерлар канча баландда ва ёган-сочин 
кут! ёгадиган булса, утитларнинг самараси хам игунча ортади. 
Угитлар устки кагламини сук ювиб кетган, орик. тупрокли 
ерларга солинса, энг куп кушимча хосил олиш имконини 
беради. Лалми дехкончиликда тупрокда микроорганизмлар- 
нинг фаолияти хам суст булади. 
КУРУК 
тупрокларда улар 
ку’паймайди ва фаолият курсатмайди. Микроорганизмлар 
тогёнбагирларида бахорда яхши фаолият курсатади, хаво 
исиб, тупроклар куриб бориш билан албатта улар уз риво- 
жини тухтатади.


Демак угитларни лалмикорликнинг текислик-.тспалик 
ва ундан юкориларида ишлатиш, биринчи навбатда, устки 
катламини сув кучли ёки бир оз ювиб кетган ерларга, ассо- 
сан, галла экинларидан бушаган ангизга ва бошка экин эки - 
либ келинган шудгорга солиш ижобий натижа беради. Упгг- 
ланмаган далалардан гектарига 2-3 ц хосил олинади.

Download 11,24 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   57   58   59   60   61   62   63   64   ...   194




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish