юзи текис булиши ва тегишли экин уруглари дала шароитида
кандай чукурликка экилса, идиш четларидан шу чукурликда
пастда туриши керак.
Сунгра кум юзига уругларни жойлаб чикиб, устидан
йирик донадор кум сепилади (кум доналарининг йириклиги
1мм дан 1,25 мм гача булади). Идишнинг огаи пластинка
билан ёпиб куйилиб, уруглар уй хароратида ундирилади. Хар
бир урур намунаси иккита идищца ундирилади, бошокли дон
экинлари учун хар кайси идишга 100 тадан уруг олинади.
Дастлабки Усимталар буй ч^зиб, шиша пластинкага етиб
колгандан кейин пластинка идишдан олиб куйилади. 10-нчи
кунга келиб, униб чиккан майсалар кум юзи билан баравар
килиб киркиб олиниб, санаб чикилади ва тарозида торти-
лади. Шундан кейин курук кум катламини ковлаб, юзага
чикмай колган усимталар, жумладан касалланган, заифла-
шиб колган усимталар санаб чикилади.
Бу анализни утказиш натижасида куйидагиларни:
А) кум ю засига чиккан соглом майсалар,
Б) униб, кум юзасига чиколмаган усимталар,
Г) меъёрда унган уруглар,
Д ) чириб кеттан уруглар,
Е ) буртиб турган уруглар сонини аниклаш зарур.
Майсаларнинг фоиз билан ифодаланган уртача сони ва
уларнинг 100 та майсага айлантириб, граммларда хисоблан-
ган окирлиги, усиш кучининг курсаткичлари хисобланади.
Лабаратория анализ маълумотларини дала шароитига
якинлаштириш учун усиш кучини к у ш а аникланмасдан,
уругларни далага экиб, далада анивдаш му^псин. Бу холда
анализ к.ш
1
иш техникаси кумли идишларда олиб бориладн-
ган анализ техникаси билан бир хил булади.
1000 дона уругнинг вазнини аниклаш
I
Do'stlaringiz bilan baham: |