Токи галла м устакиллигига эриш м ас эк а н м и з, иктисодий м ус



Download 11,24 Mb.
Pdf ko'rish
bet127/194
Sana12.07.2022
Hajmi11,24 Mb.
#782246
1   ...   123   124   125   126   127   128   129   130   ...   194
Bog'liq
Donli ekinlarni yetishtirish texnologiyasi

Хосш ни йит б олиш.
Маккажухори дони икки хил 
усул билан йириштириб олинади, биринчи суталари билатт 
донини янчиш усули билаи. Жуда сербарг иавлар булса улар- 
пи суталари билан янчиб майдалаб олиш мумкин.
Сутаси билан йигаб олинаёттанда намлик 35-40%, 
донини янчиб олаётганда 25-30% булади. Ишлатиладиган 
комбайинлар хам икки хил булади, сутаси билан йигиш ти- 
рилганда узи юрар 6 каторли «Херсонец-200, 3 каторли 
ККП-З-Херсонец-9» русумли комбайин, дони бирданига 
янчиб олинаётганда ППК-4-русумли приставка «НИВА» ва 
«КОЛОС» комбайнларига тиркалиб ишлатилади.


Маккажухори сутапаридаги дон албатта махсус хирмон- 

ларда куритилиши керак.
Кук поялари силос учун экилган булса улар сута- 
ларининг сум ёки мум пишиш фазаларида уриб олинади. 
Кук пояда намлик 75-80% микдорда булгани учун силосга 
сомон кушиб хам килиш мумкин. Шунингдек хамда лавлаги, 
тарвуз ва турли хил усимлик палаклари билан кушиб силос 
килиш яхши натижа беради. Маккажухори силоси жуда 
тезлик билан бостирилиши лозим, ана шунда туйимлилиги 
юкори булади, киш да чорва молларининг хамма тури хуш 
куриб истеъмол килади.
7-амалий машгулот.
МАККАЖУХОРИНИНГ БОТАНИК БЕЛГИЛАРИ
Маккажухори бир йиллик ут усимлик булиб, бошок- 
дошлар (галласимонлар оиласи) нинг Zea mays авлоди ва 
турига киради.
Маккажухори ботаник белгиларига кура айрим жихат- 
лари билан биринчи гурух дон экинларига ухшаса, айрим 
белгилари билан иккинчи гурух экииларига ухшайди. Илди- 
зи поясидаги бугимлари, баргининг, рувагинииг тузилиши 
каби белгилари умумий. У илдизи, ттояси ва баргларининг 
тузилиши жихатидан жухорига Ухшайди. Лекин туп гулининг 
тузилиши, донининг йирик майдапиги ва шакли жихатидан 
ундан кескин фарк килади.
Маккажухорининг илдиз тизими попук илдиз булиб, 
бакувват ривожланган. Ер остида бир-бирига якин жойлаш- 
гап поя бугимларида, ер устида 3-4 см чукурликда бурим 
илдизлари пайдо булади (7-расм).
Поянинг ер устидаги энг пастки бир неча бугимидан 
очик илдизлар, яъни таянч илдизлар усиб чикади. Улар 
усимликни шамоллардан йикилиб кетишдан химоя килади. 
Тупрокка кирган пайтда факатгина таянч булмай, балки 
усимликни озука моддалар билан хам таъминлаб туради. 
Кушимча илдизлар маккажухори сийрак экилганда ёки дон 
учун экилганда хосил булади. КУкпоя учун зич экилганда 
таянч илдизлар хосил булмайди.


Пояси тик усадиган дагал похол ноя булиб, ичи говак 
паренхима билан тулган, буйи 0,5м дан 6 м гача ва йурон- 
лиги 2,4 см дан 6-7 см гача етади. Сугорилациган шароитда 
поясининг буйи 2,5 дан 4,5 м гача етади. Пояси буримлар 
билан бурим ораликларига булинган. Буримларнинг сони 
маккажухорининг навига караб 10-15 тадан (тезпишар нав- 
ларида) 20-25 тагача етади ва бундан хам ортади (кечпишар 
новларида). Поянинг ер устидаги пастки 2-3 та бупшидан 
купинча ён навдалар усиб чикади. Булар бачки новдалар деб 
аталади.
Барги йирик энли, икки томони хам тук билан коп- 
ланган, бир туп усимликда 7-35 тагача барг хосил булади, 
поянинг урта кисмида энг йирик барглар хосил булади.
Маккажухорининг асосий ботаник фарки унинг гул 
тупламидадир.
Маккаж^хори икки хил тупгул чикаради, шуларнинг 
бири эркак гуллардан иборат рувак, иккинчиси ургочи гул- 
лардан иборат су^та булади. Руваги поясининг учида жо(т- 
лашади, 1-2 та, баъзан 3 та буладиган сутаси поясининг кул- 
тикларида жой олади. Оталик гуллари султон деб аталади. 
Оналик гулларига сута дейилади.
Бошокчаси икки гулли булади, бош окча кипиклари 
энли, тук тук билан копланган, узунасига кетган 3-9 та то- 
мири бор. Гули пардасимон иккита юпка кипикчадан ибо­
рат, буларда учта чангчи булади.



Download 11,24 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   123   124   125   126   127   128   129   130   ...   194




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish