Токи галла м устакиллигига эриш м ас эк а н м и з, иктисодий м ус


xctws'.i: б-гжаос-нп**- ♦••*«**  **



Download 11,24 Mb.
Pdf ko'rish
bet54/194
Sana12.07.2022
Hajmi11,24 Mb.
#782246
1   ...   50   51   52   53   54   55   56   57   ...   194
Bog'liq
Donli ekinlarni yetishtirish texnologiyasi

xctws'.i:
б-гжаос-нп**- ♦••*«** 
**
удея* кобит, 
*~ушеча&к
*-*w»k«♦»•
XfrS.. 4-*УЧСЙЗ 0*ГЛУ&»и; í - - f p v .í 'x <у4ЛО «>СТОЙЯЛН;*~*y4A5í ^Л ^Й Л А » .


Бурдой. Умумий таърифи
Бурдой инсоният учун энг мухим озик-овкат экини 
хисобланади, ва ер шари ахолисининг асосий кисми (70 %) 
бурдой унидан таёрланган махсулотларни истеъмол килади. 
Бурцойдан тайёрланган озик-овкат махсулотлари мазали, 
туйимли, яхши хазм булади. Бурдой донидан хилма хил озик- 
овкат махсулотлари тайёрланади, нон, ширин кулча, мака­
рон, ёрма, печенье, болалар овкати учун унлар, ун, кондитор 
махсулотлари, спорт ва бошкалар олинади. Бурдой уни хеч 
качон хеч кимни кунглига урмайди, инсон узига керакли куч 
ва кувватни нондан олади, организм учун зарур витаминлар 
Вь В2, Р Р ва кальций, темир ва фосфорни хам нонда 
булади. Бурдой донидан крахмал, декстрин, кепак, олинади, 
сомони, кипиклари чорва моллари учун озука сифатида ва 
фойдаланилади. 100 кг донида, 117, 100 кг сомони 30 озика 
бирлиги саклайди. Сомонидан дагал хашак, сенаж тайер- 
ланади, бундан ташкари сомонидан сифат когозлар, сават ва 
шляпа тайёрлашда ва курилишда ишлатилади.
Бурдой донида 11-20 % оксил, 65-75% крахмал 2 % ёр 
ва шунча микдорда ёгочлик ва кул булади. Бурдой тарки- 
бидаги энг мухим курсаткич оксил ва клейковинадир. Бурдой 
дони таркибидаги оксил микдорига караб фойдаланилади, 
оксил микдори ута кам булса 10-13 % чорва молларига озука, 
14-15 % нон, 17-18 % макарон тайёрланади.
Оксил ва клейковина даражасига караб бурдойлар 
кучли, кимматли ва каттик бугдойларга булинади. Юмшок 
бугдойлар уни кучига караб (кучли, уртача ва кучсиз) га 
булинади кучли бурдойларда клейковина даражасига караб 
уртача ва кучсиз бугдойлар булади.
Кучли бурдой деб, таркибида 14 % юкори оксил, 
клейковина сони 28 юкори булган аъло сифатли нон бериш 
кобилятига эга (хамирнинг кутарилиши, кунчиши ва ровак- 
лиги) лозим булса кучсиз бурдойлардан тайёрланадиган ун- 
ларга кушилиб улар сифатини яхшилайдиган кучли бурдой­
лар оксили куп булгани учун кучсиз ва урта бурдой унларини 
яхшиловчи дейилади.
Урта бурдойларга таркибида оксил микдори 11,0-13,9%, 
клейковина 25-27 % булган бугдой унлари олиниб буларда


нон пишиш даражаси паст булади. Олинган унлар иккинчи 
нав хисобланади, хамири яхши кутарилмайди.
Кучсиз букдойлар деб таркибида оксил микдори 11 % 
дан, клейковинаси 25 % кам булган учинчи нав бугдойларга 
айтилади. Кучсиз бугдойлардан олинган унлардан таъми 
наст, яхши кутарилмаган нон ва бошкд махсулотлар тайёр- 
ланади. Кимматли бугдойлар деб, технологик ва донининг 
кимёвий таркиби жихатидан кучли бувдойларга якин нав- 
ларга айтилади. Аммо бу бугдойлардан унни яхшиловчи 
сифатида фойдаланиб булмайди.
Бугдой дони таркибидаги оксил микдори тупрок-иклим 
ва агротехник-тадбирларга караб узгариб беради. Албатта 
юкори оксиллилик нав хусусиятлари хисобланади, шу билан 
бирга унинг майдонлари шимолдан жанубга караб силжи- 
ганда оксил микдори хам купая боради. Масалан ер шари- 
нинг жанубий минтакаларида усган бугдойлар таркибида ок­
сид 14-15 % булса, Англияда устирилган бугдойларда оксил 
11-11,5 % атрофида булади. Мамлакатимизнинг Жанубий 
вилоятларида Сурхондарё ва Кашкадарёда устирилган 
6 v f -
дойлар оксил микдори 0,5-0,7 % га юкори булади. Тупрок 

Download 11,24 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   50   51   52   53   54   55   56   57   ...   194




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish