Тоғай мурод отамдан қолган


  Тағин кун санайман.  Тағин бармоқларим тақчил бўлиб қолади. Тағин кафтларим бармоқларим билан тўлиб  қолади.  17



Download 379,69 Kb.
Pdf ko'rish
bet19/32
Sana24.02.2022
Hajmi379,69 Kb.
#216864
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   32
Bog'liq
2 5240081691367706666

16 
Тағин кун санайман
Тағин бармоқларим тақчил бўлиб қолади. Тағин кафтларим бармоқларим билан тўлиб 
қолади. 
17 
Тунлардан бир тун ташқарида тапур-тупур бўлади. 
Амрлар эшитилади: 
— Қимирлама, отаман! 
— Қаддингни кўтар! 
— Қўлингни бер! 
— Типирчилама! 
Шунда, отамиз овози-да келади: 
— Рашид айтди-я, шу кеча уйингга борма, деди-я! Рашидни гапини олмадим-а, ай, аттанг-а! 
Онамиз отилиб ташқарилайди. Овоз бериб йиғлайди. 
— Эй, моча! — дейди биров. — Ўчир, бўлмаса сениям бойлаймиз! 
Ҳаминқадар тала-тўп бўлади. Ҳаминқадар дўқ-зуғум бўлади. 
Ташқари бирдан ёришади. 
Мен ана шунда ташқарилайман. 


Тоғай Мурод. Отамдан қолган далалар (роман) 
www.ziyouz.com кутубхонаси 
21
Ташқарида қўша фонус ёнади. 
Қўллари қуллиғлик отамиз супада ётади. Бет-боши қон отамиз ғужанак ётади. 
— Успенский, Полторацкий! Отни олиб келинглар! — дейди биров. 
Бир фонуслик чопқиллайди. Кўчадан от етаклаб келади. Супа олдида бел қилади. 
Амр этувчи отамиз бўйнидан эгар қошига арқонлайди. 
— Ҳайда! — дейди. От кўча йўл олади. 
Отамиз от кетидан оёқ тираб-тираб одимлайди. Ўзини кетига ташлаб-ташлаб одимлайди. 
Девор суяниб турмиш онамиз тағин овоз бериб йиғлайди. 
— Эй, моча чурка, мен сенга ўчир деяпман! — дейди Успенский. 
Онамиз дами ичига тушиб кетади. 
— Чанишев! — дейди отамиз. — Манави чўчқаларингга айт, пошикаста-заифаларни 
ундайчикин сўкмайдилар! 
— Сўкаётганим йўқ, — деди Успенский. — Мочани моча дейди-да. Сен ҳанги чурка, 
заифанг моча чурка! Юртинг — Чуркистон! 
— Ундай дема! Туркистон де, Туркистон! Мен Ўрусиянгни Чўчқаистон деётганим йўқ! 
— Ўзи, Туркистон номи нимадан олиб айтилади, Полторацкий? 
— Турк сўзидан олиб айтилади. Туркийлар макони, деган мазмун беради. 
— Ҳа-а. Сея чурка туземец ўзингни буюк туркийлар деб биласанми? Буюк туркийлар... 
Буюк Туркистон... Сассиқ чуркалар! Сассиқ Чуркистон! Ана, сен кимсан! 
— Ўзи бир чурка туземец бўлса, Туркистон, туркийлар деган пўрим-пўрим гапларни 
қаердан билади, Колесов? 
— Анави Ҳисор тарафларда турк офицерлари итдай изғиб юрибди. Ана ўшалар ўргатаяпти. 
— Анвар пошони асфаласофилинга жўнатганимизга ўн икки йил бўлди-ю? 
— Қаланғи-қасанғилари ҳамон дайдиб юрибди.
Онамиз отамиз кетидан эргашиб боради. Ҳиқ-ҳиқ этиб боради. 
Мен онамиз кетидан эргашиб бораман. Инг-инг этиб бораман. 
Олдинма-кетин катта йўллаб келамиз. 
Катта йўлда тағин иккита отлиқ бўлади. 
Қизиллар ана шу манзилда оёқ илади. 

Download 379,69 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   32




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish