Тоғ жинсларидаги сувларнинг фильтрланиши Reja


Гилли жинслар ва табиий сувларнинг кимёвий таркибининг шаклланишидаги узвий богли^лик



Download 383,93 Kb.
bet8/13
Sana09.04.2022
Hajmi383,93 Kb.
#539788
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   13
Bog'liq
Тоғ жинсларидаги сувларнинг фильтрланиши

Гилли жинслар ва табиий сувларнинг кимёвий таркибининг шаклланишидаги узвий богли^лик. Чукинди жинсларнинг асосий кисмини ташкил этувчи буткалойли (гилли) жинслар, хам маъданли ва хам кимёвий таркиби жуда мураккаб булган тизимлар хисобланиб, дисперслилик даражаси буйича эса коллоидларга я кин булган жинслардир.
Келиб чикишига кура эса гиллар, алюмосиликатларнинг кимёвий емрилишига боFликдир, шу сабабли гиллар таркибининг асосий массасини гилли маъданлар, яни каолинит, монтмориллонит, галлуазит, гидрослюдалар ва бошклар ташкил этади. Бундан ташкари, уларда турли сингенетик маъданлар ва алюмосиликатли жинслар (кварц, дала шпати, слюдалар) таркибига кирувчи, турли синик доналар куринишидаги кичик ингичка кисмлар хам учрайди. Табиий сувларнинг таркибига таъсир этиши нуктаи назаридан, гиллар кристалларида ва боFланган сув таркибидаги тузлар, ютувчи мажмуа ионлари урганиш киззикрок хисобланади. Гиллар фавкулодда ёмон утказувчи хисобланишади, шу сабабли уларнинг таркибидан мавжуд тузларни ювилиши, жинсларнинг сув билан кандай узаро таъсирда булиш шароити ёки мухитига туликлигича боFлик булади. Айникса, тузларни ювилишида жинсларнинг ёриклари куплилиги ва гилларни сув билан узаро таъсир юзасини оширувчи, табиий зовур-кудуклар хосил булишига кумак берувчи, нисбатан сув утказувчанлик катламларининг, усимликлар колдикларини, майдаланган ва бошка материалларнинг мавжудлиги жуда мухим урин тутади. Гиллар таркибидан тузларни ювилишининг яна бир йули - бу FOваклардан утувчи эритмадаги тузларни концентрацияларини турлича фаркланишида диффузион алмашинуви ёки айланиши булиб, бунда концентрацияни ташкаридан ювувчи табиий сувга нисбатан олинади. Гилларда кристаллар куринишида сакланувчи ва боFланган сувларда эриган тузлардан ташкари, табиий сувларнинг ион таркиби учун, айнан гиллар томонидан ютилган ионларни сув таркибидаги мавжуд водород ёки бошка ионларга алмашиниш кобиляти хам катта ахамиятга эга. Ушбу ходиса, юкори дисперс гилли маъданларнинг сиртини кучли ривожланганлигидандир, чунки алюмосиликатлар мицеллалари манфий зарядга эга булса, гиллар купчилик холларда узларини табиий катионитларга хос хоссалари билан намоён килади. Гилларнинг алмашиниш кобиляти худди тупроклардагидек булиб, алмашиниш хажми билан тавфсифланади, кайсики модданинг эквивалентлардаги микдорига Ba2 n (1/2 Ba2+) туFри келади, унинг бир моли BaCl2 нинг C (1/2 BaCh) = 0,1 молдм2 концентрацияли, рН = 6,5 даги эритмасидан 1кг ёки 1гр ютувчини ютиши мумкин.
Табиий сувларнинг турли-туман шароитларда катионларни ютишга булган мойиллиги куйидаги Na+, K+, Mg2+, Ca2+ тартибда ортиб боради. Бунинг натижасида сувнинг гилли жинслар билан таъсирлашувида ионларнинг нисбати сувда хам гилнинг алмашув мажмуасида хам мувозанатга келишга интилади. Дарё сувларининг оддий сувлар билан узаро таъсирлаши окибатида уларнинг ион таркиби гил билан Ca2+ ионини жинснинг алмашув мажмуига, туп- рокдаги Na+ ионининг урнига утиши умумий тенденцияга эга булиб, эритмага утишга харакат килади. Ca2+ ионига эгалиги дарё сувларини ушбу ионлар билан доимий равишда кенг таркалган карбонатли жинсларда Na+ ионингсакланишини оширади.

Download 383,93 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   13




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish