Бирор бир миллий, этник, ирқий ёки диний гурухни қисман жисмоний қириш деганда гурух аъзоларининг сонини исталган усул билан камайтириш ҳолати тушунилади.
Бола туғилишини зўрлик билан камайтириш деганда мазкур гурух кишиларини мажбурий равишда бичиш ёки зурриётсизлантириш, оналик ва болалик учун онгли равишда шароит яратмаслик, онанинг розилигисиз мажбуран хомиладорлик даврини тўхтатиш, ахолининг эркак ва аёлларини зўрлик билан ажратиб қўйиш, бола туғилишини таъкикловчи ёки чекловчи меёрий хужжатни нашр этиш ва бошқа ҳолатлар тушунилади.
Бирор бир миллий, этник, ирқий ёки диний гурухнинг болаларни танлаб олиб мазкур гурухдан махрум этиб бошқа гурухга бериш деганда бота-онанинг истагига ва иродасига карши шунчаки ёки пул тулаш эвазига бошқа миллат, этник, ирқий ёки диний гурухнинг боланинг кариндошлари бўлмаган аъзоларга ноқонуний берилиши ҳолатлари тушунилади.
Субъектив томондан қасддан содир этилади.
Жиноятнинг субъекти 16 ёшга тўлган шахслар ҳисобланади.
5. ЁЛЛАНИШ Ёлланишнинг бевосита объекти халқаро ҳуқуқ томонидан урнатилган уруш олиб боришнинг воситаларини ва услубларини куллашни назорат қилувчи ижтимоий муносабатлардир.
ЖКнинг 154-моддаси 1-қисмида назарда тутилган жиноятнинг объектив томондан низолашаётган давлатнинг фуқароси ёки ҳарбий хизматчиси бўлмаган шахснинг назоратдаги ҳудудида муқим истикомат қилувчи шахс хам эмас, Қуролли кучлар таркибига хам кирмайди ва бирор давлат томонидан унинг Қуролли кучлари сафида расмий вазифаларни бажариш учун юборилмаслигидадир.
Ёлланувчининг ўзга давлат ҳудудида ёки унинг тарафини олиб Қуролли тукнашув ёки ҳарбий ҳаракатлада иштирок этиши деганда ёлланувчининг рагбатлантириш ёки бошқа шахсий манфаатлари эвазига ҳарбий сифатида барча курининшда ўз кобилиятларини ёлловчи манфаати учун намоён қилишини тушунилади.
Объектив томонининг мажбурий шарти – қуролланган зиддият ёки ҳарбий ҳаракатлар шароитидир.
ЖКнинг 154-моддаси 2-қисмда назарда тутилган жиноятнинг объектив томондан ёлланувчини ёллаш, ўқитиб тайёрлаш, моддий раҳбатлантириш ёки бошқа шахсий фойдалари жиҳатдан таъминлаш ҳамда қуролланган зиддиятлар ёки ҳарбий ҳаракатларда ундан фойдаланишда ифодаланади..
ЖКнинг 154-моддасида назарда тутилган жиноят ёлланувчининг қуролли зиддиятлар ёки ҳарбий ҳаракатларда иштирок этган пайтдан бошлаб ёхуд ёлланувчини ёллаш, укитиш, пул маблагларини бериш ёки бошқа турдаги моддий таъминотларни амалга ошириши ёхуд ёлланувчидан қуролли зиддиятлар ёки ҳарбий ҳаракатларда фойдаланиш вақтидан бошлаб тамомланган ҳисобланади.