Tilbbilet ivO. I. Ik/K'. Iaij11 у к yb'IU. Iapil учун укув адабиёти



Download 18,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet247/349
Sana22.12.2022
Hajmi18,98 Mb.
#894385
1   ...   243   244   245   246   247   248   249   250   ...   349
Bog'liq
Mikrobiologiya (A.G\'anixo\'jayeva, H.Nazarova)

Назорат учун саволлар

1. Газли гангрена 
цузгатувчиларнинг морфологик ва 
культурал хоссаси цандай?
2. Газли гангрена цузгатувчиларининг цайси бири кап ­
сула хосил цилади?
3. Газли гангрена цузгатувчиларидан 
1
\айси бири био- 
кимёвий жихатидан актив?
www.ziyouz.com kutubxonasi


4. Газли гангренага диагноз куйишда кайси усуллар­
дан фойдаланилади?
5. Токсинни кайси усулда аникланади?
36 боб БОТУЛИЗМ КУЗРАТУВЧИСИ
Clostridium botulinum (лотинча botus 
— колбаса) 
1895 
йили Ван—Эрменген томонидан аникланган.
Морфологияси. Таёкчасимон, 4—9x0,6— 1 
мкм катталикда, 
учлари юмалок. Таёкчасимонлар полиморф булиб, киска ва ип­
симон шакллари учраб туради. Спора хосил килади, субтерминал 
Холда жойлашади. Спора таёцчадан катта булганлиги сабабли 
уларга теннис ракеткаси шаклини бериб турами. Капсуласи нук. 
Харакатчан, хивчинлари перетрих жойлашган. 
ё ш
культуралар 
Грам мусбат булиб буялади.
Культурал хоссаси. 
С.botulinum — жиддий анаэроб. 25— 
37°С хароратда pH 7,3—7,6 да казеинли ва гуштли мухитларда 
яхши усади. Конли-глюкозали мухитда 
нотурри шаклда ипси­
мон усади. Тик агарда пахтага ухшаш, айрим холларда донга 
ухшаш колония хосил килиб усади. 
1\онли 
агарда 
шудринг 
томчисига ухшаш, четлари текис ёки радир-будур (R—шаклли) 
колония хосил килади. Ж игарли шурвада лойкаланиш, кейин­
чалик чукма хосил килади ва шурва тиниклашади.
Ферментатив хоссаси. Сахаролитик хоссасига кура лактоза, 
глюкоза, мальтоза, глицеринни кислота ва газгача парчалай­
ди. Протеолитик хоссасига кура жигар булакчаларини эрита- 
ди, тухум оксилини парчалайди, желатинани эритади, 
сутни 
пептонлайди, водород сульфити ва аммиак хосил килади.
Токсигенлиги. С.botulinum барча мавжуд биологик токсин- 
лардан хам кучли булган токсин аж ратади (1 мкг ботулизм ток- 
синида 100 000 000 ок сич^онларни улдирувчи доза мавжуд). 
Токсин икюита компонентдан 
ташкил топган: нейротоксин ва 
гемагглютинин.
Антигенлиги. Нейротоксинли барча штаммлар 
антигенлик 
хоссасига кура еттита сероварга булинади: А, В, С, Д, Е, F, ва 
G. Х*ар бир серовари махсус иммуногенлиги билан тавсифлана- 
ди. Купинча А, В, Е сероварлари касаллик келтириб чикаради, 
кам холларда С, Д , F сероварлари хам уни келтириб чикариши 
мумкин. G серовари кам урганилган.
Чидамлилиги. C.botulinium нинг вегетатив шакли 80°С харо­
рат таъсирида 30 дакикадан сунг 
нобуд булади. 
Спораси 
чидамли. ^айнатилган да бир неча соат (5 соатгача) са к л ан а ­
ди. Гуштнинг катта булакларида, катта хажмли консерва бан- 
каларида автоклавда стерилизация килинган 
х°л л ард а 
хам 
сацланиб к°лади. 5% ли фенол таъсирида споралар бир куч- 
гача сакланади. Ботулизм токсини кайнатилганд 10 дакикадан 
сунг парчаланадн. У тик куёш иурига, паст хароратга ва дезин­
фекцияловчи моддаларга чидамли.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Патогенлиги. Ботулизм кузгатувчисига йирик ва майда шох­
ли хайвонлар, кемирувчилар, кушлар сезгир. Лаборатория хай­
вонларидан ок сичцонлар, денгиз чучцачалари, куёнлар, мушук- 
лар сезгирдир.
Инфекция манбаи. Ботулизм кузгатувчиси ташки мухитда 
кенг таркалран: хайвон ва балик чикиндилари билан тупрок- 
Ка, сувга ва бошка ерларга тушади. Тупрокда улар хатто бу­
линиб купаяди хам. Одам ботулизм кУзратувчисини сакловчи 
махсулотларни истеъмол килиши натижасида зарарланади.
Таркалиш йули. Алиментар, яъни гушт, балик, кУзи^орин 
ва сабзавотлардан тайёрланган консерваларни истеъмол ки­
лиш натижасида юкади. Айникса, уй шароитида тайёрланган 
консервалар хавфли хисобланади.
Патогенези. Кириш дарвозаси булиб огиз 
ш и л л и к
пардаси 
Хисобланади. Ботулизм кузгатувчиси булиниб купайиши нати­
жасида хосил булган нейтротоксин ошкозон ичак системасида 
ишлаб чикариладиган протеолитик ферментларга сезувчан эмас. 
Патологик жараён эса нейтротоксин таъсирида юзага келади. 
Нейтротоксин ичакдан конга сурилади, бутун аъзоларга т а р к а ­
лади ва марказий нерв системаси, узунчок мия, юрак томир сис- 
темасини шикастлайди. Куриш аъзолари, нафас олиш ва ютиш 
функцияларида узгариш юзага келади.
Касалланиш белгилари 12—24 соатдан сунг намоён була­
ди. Захарланган кишиларда куз соккаси мускулларининг чала 
фалажи, халкум фалажи кузатилади, овоз чикмайди, куз к ° ‘ 
воклари осилиб колаДи, куз гилай булади. Бемор боши айла- 
наётганини, нарсалар кузига иккита булиб куринаётганлигини 
айтади. Сунгра ич котиши, баъзан ич кетиши, тана мускулла­
рининг кучсизлиги кушилади. Беморнинг хуши жойида булади, 
пуле тезлаш ади1 тана харорати нормал колиши ёки бир мунча 
пасайиши мумкин.
Беморлар нафас фалажидан ёки юрак ф алаж и дан
нобуд 
булади.
Иммунитети. Одамда табиий иммунитет йук. Одам C.botu- 
linum токсинига жуда сезгир. Касалликдан сунг 
иммунитет 
юзага келмайди.
Профилактикаси. Озик-овкатларнинг ифлосланишини олди­
ни олиш, консерва махсулотларини тайёрлаш айникса, 
уйда 
тайёрланадиган консерваларни тайёрлаш техникасига риоя ки­
лиш. Уйда тайёрланган консерваларни иетеъмол килишдан ав­
вал 15—20 дакика сув х аммомиДа стерилизация килиб, сунг 
истеъмол цилиш лозим, чунки ботулизм токсини кайнатганда 
кейтралланади.
Махсус профилактикаси юзасидан ботулизм 
к У з р а т Ув ч и с и
ёки токсини булган махсулотларни истеъмол килган 
одамга 
ботулизмга к а Рши поливалент А, В, 
Е антитоксин 
зардоби 
юборилади. Кузгатувчининг тури аниклангандан сунг эса, шу 
турга хос ботулизмга к арши зардоб юборилади.
www.ziyouz.com kutubxonasi


1. К*усуц моддаси.
2. Ош^озон ювиндиси.
3. Нажас.
4. 1\он.
5. Овцат цолдицлари.
Т Е К Ш И Р И Ш М А Т Е РИ А Л И Н И ТУПЛАШ
Кусук моддаси 
Стерил шиша шпател 
билан 50—60 г
Хажмда стерил идишга олинади.
Ошцозон ювиндиси. 
50— 100 мл хажмда стерил идишга оли­
нади.
Нажас. 
25—30 г олиб стерил шиша идишга со­
линади.
Кон. 
6—8 мл хаж м да даволовчи зардоб юбо-
рилишидан аввал билак венасидан оли­
нади.
Овцат цолдиги. 
Овцатнинг турли ^исмларидан 
100 гр
стерил идишга олинади.
Барча олинган материалларнинг идишларига этикетка ёпиш- 
тириб жунатилади.
Асосий текшириш усуллари
1. Биологик.
2. Бактериологик.
I кун. Текшириш материали стерил ховончага солиниб, сте­
рил цум ва физиологик эритма билан яхшилаб эзилади. Текши­
риш материали 2 ^исмга булинади ва бири биологик, иккинчиси 
бактериологик текшириш учун кулланилади.
Биринчи ^исми 0,5% ли глюкоза Хоттингер шурвасига, тик 
агарга экилади. Иккинчи цисми токсин хосил булиши учун 
30—40 дацицага колдирилади, сунг пахта-дока 
оркали филь­
трланади. Х^осил булган фильтрат 2 кисмга булиниб, бирига 
ботулизмга царши поливалент зардоб солиниб, нейтралланиши 
учун 30—40 д а^и^ага колдирилади. Икки жуфт сичкон 
оли­
ниб, уларнинг бир жуфтига ботулизмга 
царши 
поливалент 
зардоб кушилган фильтрат юборилади, иккинчи жуфт сич^он- 
ларга эса фильтратнинг узи юборилади.
II— IV кун. 1. Хайвонлар 1—4 кун ичида касалланиб 
нобуд булади, уларда нафас олиш тезлашади, 
цорин девори 
мускуллари бушашиб, 
ц о р и н
эса ичига кириб кетади (арининг 
^орнига ухшаб цолади), титраш, ф ал аж л ан и ш
юзага 
келиб 
сичцонлар улади. Ботулизмга царши зардоб кушилган филь­
трат юборилган сичцонлар тирик ^олади.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Ботулизм токсини аниклангандан сунг нейтрализация peak- 
циясп куйилади. Фильтратга 
типоспецифик А, В, С, Е, Г, G 
диагностик зардоблар кушилиб, алохида шприцларда сич^оь- 
ларга юборилади. Гомологик зардоб 
юборилган 
сич^онлар 
тирик колади, колганлари нобуд булади.
2. Экилган му^ит термостатдан олиб текширилади, 
унинг 
соф культурасини ажратиб олиш учун Китта—Тароцци мухи­
тига экилади ва яна юкорида аитиб утилгандек нейтрализация 
реакцияси куйилади.
V— VI кун. Ажратиб олинган соф культуранинг морфоло­
гик, ферментатив 
хоссалари, 
харакатчанлиги 
урганилади. 
Агар биологик синама натижа бермаса, соф культура 
билан 
яна биологик синама утказилади.

Download 18,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   243   244   245   246   247   248   249   250   ...   349




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish