Tilbbilet ivO. I. Ik/K'. Iaij11 у к yb'IU. Iapil учун укув адабиёти



Download 18,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet228/349
Sana22.12.2022
Hajmi18,98 Mb.
#894385
1   ...   224   225   226   227   228   229   230   231   ...   349
Bog'liq
Mikrobiologiya (A.G\'anixo\'jayeva, H.Nazarova)

Тинсдал мухити. 
100 мл 2% ли гушт пептонли агар эри ти ла­
ди ва 50°С гача совутилади.
1) 12 мл 0,1% ли сульфат кислотадаги 1% ли цистин эрит­
маси кушилади.
2) 12 мл 1% ли натрий гидрооксиди эритмаси кушилади.
3) 1,8 мл 2% ли калий теллурити эритмаси кушилади.
4) 1,8 мл 2,5% ли натрий гипосульфита эритмаси, 20 мл нор­
мал От зардоби ёки бука зардоби кушилади. J^ap бир эритма 
кушилгандан кейин му^ит яхшилаб аралаштирилади. 
Myxjn
солинган косачалар 3—4 кун 10°С да сакланади.
www.ziyouz.com kutubxonasi


З3-б:б. ПАТОГЕН МИКОВАКТЕРИЯЛАР 
СИЛ КУЗРАТУВЧИСИ
Микобактерия (Mycobacteriaceae) оиласи аъзоларининг б а р ­
часи ингичка, таёкчасимон булиб, ози(\а му^итларида секин у са­
ди ва шу хоссасига кура замбурурларга ухшайди.
Микобактериялар кислота, ишкор, спиртга анча 
чидамли, 
чунки улар таркибида ёг микдори куп. Микобактерия авлоди­
га патоген ва патоген булмаган бактериялар киради.
Микобактерия авлодига одам учун патоген булган сил 
ва 
мохов (лепра) цузгатувчилари киради. Сил ^айвонлар, парран- 
далар, кемирувчилар орасида кенг тарцалган.
Сил таё^часининг бир цанча тури тафовут этилади:
1. Одамда касалик чацирувчи кузратувчи — Mycobacterium 
tuberculosis.
2. Йирик шохли хайвонларда касаллик чацирувчи — Myco­
bacterium bovis.
3. П арранд алард а касаллик чацирувчи 
— Mycobacterium 
avium.
4. Кемирувчиларда касаллик 
чацирувчи 
— Mycobacterium 
murium.
5. Совуедонлиларда касаллик чацирувчи цузратувчи. Улар­
га алохида атипик микобактерия гурухи киради.
^озирги вацтда атипик микобактериялар бир неча хоссаси­
га к^ра 4 та гурухга булинади: 1, II, III, IV (Ранъон классифи­
к а ц и я м буйича). Улар сил ^узратувчисига цараганда 
озица 
мухитига талабчан эмас. Улар бир-бирларидан озица му^ити- 
га нисбатан алоцаси, усиш тезлиги, пигмент хосил цилиши, ка- 
талаза ва пероксидаза фаоллигига цараб ф ар^ланади: I ва II 
гурух аъзолари одамда касаллик келтириб чицаради.
Морфологияси. Сил таёкчаси Р. Кох томонидан 1882 йилда 
аницланган. Ингичка таёкчасимон 
1,5—4x0,3 —0,5 
мкм к а т т а ­
ликда булиб, тацщи мухит омилларинннг таъсирига караб унинг 
букилган, колбасимон, майда таёкчасимон ш акллари х ам уч­
райди. Харакатсиз, спора ва капсула х°сил ^илмайди. Грам мус­
бат, Циль— Нильсон усулида 
1
^изил рангга буялади.
Культурал хоссаси. 
Аэроб. Озиь^а мухитига талабчан. 37— 
38°С ^ароратда pH 5,8—7,0 ли мухитда 
секин ривожланади. 
Петраньяни, Петров, Левенштейн — Иенсен, глицеринли му!.\ит- 
ларида яхши ривожланади.
Глицерин сил ^узратувчиларини усишини секинлаштиради. 
М.bovis глицеринга мухтож эмас. Левенштейн— Иенсен мухити 
сил цузратувчисини устиришда 
кенг 
кулланилади. 
Х^озирги 
ва
1
\тда Финна II мухити кенг цулланилмо^да. Финна II мухити 
Левенштейн—Иенсен мухитидан аспарагин Урнига натрий глу­
тамин моддасини сацлаши билан фарцланади. Бу мухитда сил 
цузратувчилари анча тез усади. Сил микобактернялари мухит­
да R ва S ш аклларда усади. R—шакли вирулентли .\цсоблана-
www.ziyouz.com kutubxonasi


ди. Зич мухитларда сил кузгатувчиси R —шаклли, 
КУРУК» F^- 
дир-будур, гул карамга ухшаш колония х°сил 
килиб усади. 
Суюк мухитларда 10— 15 кундан кейин парда х°сил килиб 

Download 18,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   224   225   226   227   228   229   230   231   ...   349




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish