Tilbbilet ivO. I. Ik/K'. Iaij11 у к yb'IU. Iapil учун укув адабиёти



Download 18,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet212/349
Sana22.12.2022
Hajmi18,98 Mb.
#894385
1   ...   208   209   210   211   212   213   214   215   ...   349
Bog'liq
Mikrobiologiya (A.G\'anixo\'jayeva, H.Nazarova)

Аллергик усул. (Бюрне синамаси). 
Билакнинг ички 
т о м о н и -
га, терн 
и ч и га
0,1 мл бруцеллин (13 хафталик бруцелла 
к у л ь -
т у р а с и н и н г б у л ь о н д а г и
фильтрати) юборилади. 
24—48 
соатдан 
с у н г н а т и ж а у к и л а д и .
Агар 
4X6 
см кенгликда кизариш ва шиш 
Х о си л б у л с а ,
реакция мусбат дейилади.
Биологик усул. 
Синамани оц сичцонлар ёки денгиз чуч^ача- 
ларида утказилади. Текшириш материали чов кисмининг тери 
остига юборилади. Бу усул инфекцион жараённинг лимфа ту- 
гунида цандай кечишини тули^ урганиш учун хизмат цилиши 
мумкин. Хайвонлар касалланиб нобуд булгандан сунг уларни 
ёриб, ози^а мухитларга экиб урганилади.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Наворат учун саволлар
1. Бемордан текширишга цандай материал олинади?
2. Текшириш цандай усулларда олиб борилади?
3. Серологик усулда 
цандай 
реакциялар 
куйилади, 
тушунтириб беринг?
4. Биологик синама цандай хайвонларда олиб борила­
ди ва цандай утказилади?
ЗО-боб. КУЙДИРГИ (СИБИР ЯРАСИ) 
КУЗГАТУВЧИСИ.
Куйдирги одам ва хайвонларда учрайдиган уткир инфекци­
он касаллик булиб, огир интоксикация, тери цопламлари 
ва
лимфа аппаратининг ишдан чициши билан кечади. Куйдирги цуз- 
гатувчиси Bacillus anthracis Bacillacae оиласига, Bacillus авло­
дига киради. У цадимги касаллик булиб, унга «authrax» кумир 
номи Гиппократ томонидан берилган. Х^зирги номини эса 1788 
йили рус шифокори С. Андреевский таклиф этган. У узига куй­
дирги цузгатувчисини ю^тириб, касаллик цузгатувчисини хай- 
вондан одамга ю^ишини исботлаган. 1849 йили Паллендор ^уз- 
гатувчинпнг барча хоссаларини, 1878 йили Р. Кох соф культу- 
расини ажратиб уни хайвонларга юцтирган ва спора х °сил бу- 
лишини кузатган. Л. Пастер 1881 йили куйдиргига ^арши вак­
цинани ишлаб чицди.
Морфологияси. 1\узгатувчи йирик таёкчасимон бактериялар 
булиб, 6x8x1 — 1,5 мкм катталикда, четлари чурт кесилган. Грам 
мусбат буялади. Суртма препаратда жуфт-жуфт ёки цис^а зан- 
жирсимон булиб жойлашади. Ози^а мухитида усган микроб 
культурасидан суртма препарат тайёрлаб курилганда улар узун 
занжирсимон булиб жойлашади. Харакатсиз, бир нечта бацил- 
лалларга ёки заижирга умумий булган капсула хосил цилади. 
Спора х°сил ^илади, овалсимон шаклда булиб марказий жой­
лашади. Спора кислородли шароитда 30—40°С да яхцщ хосил 
булади. 43°С дан ю^ори ва 15°С дан паст хароратда спора хо- 
зил булиши тухтайди. Спора хосил булганда хужайра девори 
парчаланиб кетади ва спора алох^ида холда таш^и мухитга 
тушади.
Культурал хоссаси. Куйдирги цузгатувчиси факультатив анаэ­
роб, озица мухитига талабчан эмас. 35—И
8
°С хароратда pH 
7,2—7,6 да яхши усади. ГПА да йирик, четлари нотекис R шак- 
лидаги колония х°сил цилиб усади. Колония четларидаги ип- 
чалар колонияга шер бошини эслатувчи шакл бериб туради. 
R—шаклидаги колониялар вирулент хисобланади. Эски куль- 
тураларда эса S—шаклли колониялар хосил булади 
ва улар 
вирулентли хисобланади.
Гушт-пептонли шурвада (ГПШ ) пробирка тубида пахтагэ 
ухшаш чукма хосил ^илади. Мухит тиниц ^олади.

Download 18,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   208   209   210   211   212   213   214   215   ...   349




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish