Tilbbilet ivO. I. Ik/K'. Iaij11 у к yb'IU. Iapil учун укув адабиёти



Download 18,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet42/349
Sana22.12.2022
Hajmi18,98 Mb.
#894385
1   ...   38   39   40   41   42   43   44   45   ...   349
Bog'liq
Mikrobiologiya (A.G\'anixo\'jayeva, H.Nazarova)

А со си й ози^а 
му^итлар-купгина патоген микроорганизм­
ларни Устириш учун цулланилади. Буларга ГПА, ГПШ, Хоттин- 
гер агари ва ш^рваси, пептонли сув киради.
б)
М а х с у с озиц а 
му>;итларни—оддий ози^а мухиларда усмай- 
диган микроорганизмларни устириш ва ажратиб олиш учун 
ц^лланилади. Масалан, стрептококкларни устириш учун озиц 
му^итларга шакар, пневмакокк ва менингококклар учун цон 
зардоби, к^кй^тал цУзгатувчиси учун цон 
1
$шилади.
в) Электив (танланнб олинган) мухитлар маълум турдаги 
микроорганизмларни устириш учун ишлатилади. Бу му^ит микро­
организмларни Усишига тус^инлик ^иладиган му^итлардир. Ма­
салан; ут суюцлиги ^ш илган му^ит ичак таёцчасини усишига 
тУсцинлик ^илиб, цорин тифи цузгатувчисини усишига шароит 
яратади. Озица му^итлари маълум антибиотиклар, тузлар эри- 
ши ёки pH нинг узгариши натижасида электив мух.итга айла- 
нади.
Суюц электив му^итларни бойитувчи мухитлар деб ^ам ата- 
лади. Масалан: pH 8,0 тенг пептонли сув, pH шундай му^ит- 
ларда вабо вибриони булиниб купаяди, бошца микроорганизм­
лар усмайди.
г ) Д и ф ф е р е н ц и а л — д и а гн о с ти к
мухитлар деб бир турдаги мик­
робларни боища турдаги микроблардан ферментатив фаоллиги- 
г а
кУра фарцловчи му^итларга айтилади. Масалан: углеводли 
ва индикаторли Гисса му^итлари углеводни парчаловчи микро­
организмлар усганда му^итнинг ранги Узгаради.
д) 
К он сер в ац и яло в ч и
мухитлар бирламчи экиш ва текшириш 
материалнни лабораторияга жунатиш учун ^улланиладиган му- 
^итлардир. Бу мухитлар патоген микрооргаиизмларии улншдан 
сацлайди, сапрофитлар эса нобуд булади. Масалан: глицеринли 
аралашмадан цатор ичак бактерияларини аницлашда, нажасни 
текширишда фойдаланилади.
Н а зо р а т у ч у н са в о л л ар

1. Озица мухитлар ^андай талабларни бажариши ло­
зим?
2. Тайёрланишига кура ози^а мухитлар цандай тасииф- 
ланади?
3. Му^итларни зичлантиришда нимадан фойдаланилади?
4. Оддий ози^а му^итларга нималар киради ва улар 
нима ма^садда кулланилади?
5. К,андай мухитлар мураккаб мухитлар дейилади, бу­
нинг асосида нима ётади?
6. 1^андай 
му^итларда 
микробларнинг 
ферментатив 
фаоллиги Урганилади?
www.ziyouz.com kutubxonasi


7. Бир турдаги микробларни ^сиши ва иккинчи турдаги 
микробларнинг Усишига т^сцинлик циладиган мухит- 
ларга ^андай мухитлар дейилади?

Download 18,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   38   39   40   41   42   43   44   45   ...   349




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish