Tilbbilet ivO. I. Ik/K'. Iaij11 у к yb'IU. Iapil учун укув адабиёти


-раем.  Стафилококк ва вибрион аралаш культура. Грам  усулида буялган. 12-расм



Download 18,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet159/349
Sana22.12.2022
Hajmi18,98 Mb.
#894385
1   ...   155   156   157   158   159   160   161   162   ...   349
Bog'liq
Mikrobiologiya (A.G\'anixo\'jayeva, H.Nazarova)

11-раем. 
Стафилококк ва вибрион аралаш культура. Грам 
усулида буялган.
12-расм. 
Соф культурада Staphylococcus aureus нинг кури­
ниши. Грам усулида буялган.
\ -
1
\ — 
1

 

1
\
о
-
О
т
/
^ “ \ 
4
“ \ С .
ч
/
ч
/
^
1 —
1
1 —
1
— /
О
- О
- /
4
^ - / х 
1
-
1
----1_2
---- = --- * 
2
1
 
1
4
\ " n /
t N — /
ч
^
4
-
1
- х 
\ V y N
/
JL . N / ч .
1 —
1
1 —
1
— /
О
- О
- /
4
^ _ г \ ч ~ \ ' ,
ч
/
ч . ^ 
^

^
\ <
^
\ <
^
<
V Ч 
/ \
1
/ . х
13-расм. 
Enterobacteriaceae оиласидаги турли хил бактерия­
лар морфологияси: Escherichia; Shigella;Salmonella.
www.ziyouz.com kutubxonasi


14-расм. Вибрионнинг турлари.
A-Vibrio cholerae; В-Vibrio El-tor.
15-расм. Тоун касаллигидан нобуд булган \айвон аъзолари- 
дан тайёрланган препаратларда Past pestis нинг ме­
тилен кукида буялгандаги куриниши.
www.ziyouz.com kutubxonasi


16-расм. 
Куйдирги касаллигидан нобуд булган \айвон аъзо- 
сидан тайёрланган суртмада Вас. Anthracis нинг 
куриниш и. Грам усулида буялган.
17-расм. 
Соф культурада Cl. Tetani нинг куриниш и. Грам 
усулида буялган.
18-расм. Соф культурада Cl. botulinum нинг куриниши. 
Спора субтерминал жойлашган. Грам усулида 
буялган.
www.ziyouz.com kutubxonasi


«
♦ \
%
• 
11 
9
• 
%


.
• 
J
«
t
*
%
• 

« •
1
%
t
• 
♦ 
f
г-*
t t
1

• 1 
^


»
«
1
* *
1
#
«
t
1
4
%

^


1

t

f
«
t
t
%
Щ

t
щ
t
%
t
1
« 
f
%
«
*
1 •
t
f

• 
f

t.
*

*
1
%
*
» 
1
1
t
%
19-расм. Соф культурада Corynebacterium diphtheriae волю- 
тин доначаларининг куриниши. Нейссер усулида 
буялган.
t s 1* 11‘ « У ^
У /
I ✓ / V ✓ * ✓ ✓ I
/г //Г/ \-1 /г/
20-расм. Соф культурада Corynebacterium diphtheriae нинг 
куриниши. Леффлер усулида буялган.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Ферментатив хоссаси. Сальмонеллалра глюкоза, маннит, 
мальтозани кислота ва газгача парчалайди, цорин тифи эса 
уларни кислотагача парчалайди.
Салмонеллалар лактоза ва сахарозани парчаламайди. Про- 
теолитик хоссасига кура 
1
\орин тифи, паратиф В кузгатувчи- 
лари вадород сульфит хосил цилади. Индол 
\ о с и л
цилмайди, 
желатинани суюлтирмайди. Паратиф В кузратувчиси лакмусл» 
сутни иш^орлайди.
Токсигенлик хоссаси. Липополисахарид табиатли эндотоксин 
хосил ^илади.
Антигенлик хоссаси. 1934 йилда Кауфман сальмонелла зар- 
доблари билан агглютинация реакциясини ^уйиш натижасига 
^араб барча сальмонеллаларни гурухларга ва турларга булди, 
антигенлик хоссасига кура диагностик схемасини тузди. Саль­
монеллалар 2 та антиген са^лайди: О ва Н антиген О—анти­
гени липополисахаридпротеин табиатли, термостабил, форма­
лин таъсирида инактивацияланади. Н — антиген оцсил таби­
атли, термолабил, спирт ва фенол таъсирида инактивациялана­
ди, формалинга чидамли. Барча сальмонеллалар О антигенига 
кура А, В, С, Д, Е ва бойца гурухларга булинади. О—антигени 
араб рацамлари билан белгиланади. Н антигенига кура иккита 
фазага булинади. I фаза кичик лотин харфлари билан белгила­
нади. II фазаси араб рацамлари билан белгиланади. Корин ти­
фи кузватувчи V i—X антигенини сацлайди.
Чидамлилиги. 
Сальмонеллалар мухит таъсирига анча чи­

Download 18,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   155   156   157   158   159   160   161   162   ...   349




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish